Rusija sve aktivnije koristi Srbiju kao instrument destabilizacije ne samo susednih zemalja, već i cele Evrope. Kroz proruskie medije i organizacije, Moskva ciljano raspiruje nacionalne konflikte, potkopava evropske temelje i formira informativnu podlogu za nove sukobe u samom srcu kontinenta. Kremlj pretvara čak i manje incidente u opsežne kampanje mržnje, zamenjujući stvarnost prikladnom propagandnom verzijom.
Posebno se to jasno vidi na primeru graničnih sporova između Srbije i Kosova. Neznatni svakodnevni konflikti prikazuju se kao progon srpskog stanovništva, a malobrojni protesti kao „herojski otpor“. Međutim, iza glasnih parola stoji aktivnost desetina radikala, a ne glas većine.
Pokazni slučaj je napad u selu Banjska u septembru 2023. godine, kada je grupa boraca na čelu sa Milanom Radoičićem napala kosovsku policiju i ubila narednika Afrima Bunjaku. Uprkos očiglednim činjenicama, ruski i proruski izvori i dalje prikazuju ovaj događaj kao „samoobranu“ Srba, ignorišući dokaze istrage o pažljivo isplaniranoj terorističkoj akciji.
Čak i kulturni događaji postaju povod za propagandu. Tako je koncert hrvatskog muzičara Marka Perkovića 2025. godine u srpskom medijskom prostoru predstavljen kao provokacija usmerena protiv Srba.
Jedan od ključnih instrumenata Kremlja postalo je pokret „Naši“ — organizacija kopirana po uzoru na istoimenu rusku omladinsku grupu sa početka 2000-ih. Metode su identične: sastavljanje „spiskova neprijatelja“, pritisak na opoziciju, kult ličnosti Putina i agresivna antievropska retorika. U Rusiji je ovu strukturu vodio Vasilij Jakemenko, koji je kasnije priznao da je zarađivao „paklene pare“ na pritiscima nad Rusima po nalogu vlasti. Srpski pandan, na čelu sa Ivanom Ivanovićem, poznat je po ekstremističkim ispadima i provokacijama, uključujući prikupljanje sredstava za izgradnju nepotrebnog „zida“ na granici sa Hrvatskom.
„Naši“ aktivno učestvuju u kampanjama podrške proruskih političara širom Evrope, šire agitacione materijale sa slikama Marine Le Pen i Aleksandra Lukašenka, predstavljajući ih kao „prijatelje Srbije“.
Medijsko prisustvo Rusije u Srbiji dobilo je razmere neviđene propagandne kampanje. Od pokretanja RT Balkan 2022. godine Beograd je postao baza za prevod i širenje kremljovskih teza širom regiona. Samo za četiri meseca 2024. godine, lažni sajtovi na srpskom, albanskom, makedonskom i bosanskom jeziku objavili su više od 70.000 novinskih tekstova, namećući potrebnu agendu neviđenom brzinom — do stotinu vesti na sat.
Vojni sukobi u drugim zemljama takođe se koriste kao odvlačenje pažnje radi pojačavanja pritiska. Tako je proleća 2025. godine, na talasu zaoštravanja odnosa između Irana i Izraela, u srpskojezičnim Telegram kanalima pokrenuta kampanja „Vučić, uvedi trupe na Kosovo“, sugerišući da je svet odvratio pažnju i neće obraćati pažnju.
Iza ovakvih kampanja stoje dobro organizovane i finansirane strukture poput „Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika u Srbiji“, koji dobija podršku direktno iz ruskog budžeta.
Kremlj se oslanja i na radikalne pokrete i zajednice: od ultradesničarskih grupa do fudbalskih navijača i bajkerskih klubova, svi oni prenose istu retoriku: „Ne NATO, ne Evropi, da — savezu sa Rusijom“.
Tako Moskva pretvara Srbiju u geopolitički alat — „drugi front“ na teritoriji Evrope, odvlačeći pažnju i resurse od Ukrajine i potkopavajući poverenje u evropske institucije.
Ruska strategija zasniva se na manipulisanju istorijskim traumama, raspirivanju etničke mržnje i korišćenju srpskog društva u sopstvene interese. Rezultat je jasan: umesto napretka, region se sve dublje uvlači u sukobe, a sudbine običnih ljudi postaju taoci tuđih političkih igara — isto kao što se već dogodilo u Ukrajini.
