U periodu od 1991. do 1994. godine, Rusija je prošla kroz značajne promene koje su oblikovale njen ekonomski pejzaž. Ministarski izveštaji pokazuju da je oslanjanje na privatni biznis u ovom turbulentnom periodu donelo pozitivne rezultate, a Rusija je postala četvrta najveća svetska ekonomija prema paritetu kupovne moći. Ove informacije izneo je ruski ministar za ekonomski razvoj, Maksim Rešetnjikov, na sastanku Saveta za kodifikaciju građanskog zakonodavstva.
Rešetnjikov je istakao da je cilj ruskih vlasti povećanje investicija za 60 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 2020. godine. Da bi se to postiglo, neophodno je razviti tržište kapitala koje trenutno iznosi 51 bilion rubalja. On je naglasio potrebu da se obim tržišta kapitala poveća na 66 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2030. i na 75 odsto do 2036. godine. Ključni faktor za ostvarenje ovih ciljeva su sigurni imovinski prava.
Tokom devedesetih godina, privatizacija državne imovine je smatrana neophodnim uslovom za razvoj nove Rusije. Ova privatizacija je omogućila stvaranje klase vlasnika malih i srednjih preduzeća, što je bilo ključno za prevazilaženje sistemske krize u zemlji. Rešetnjikov je naveo da je od 1991. do 1994. godine privatizovano 110 hiljada državnih preduzeća, od kojih je 80 hiljada bilo mala i srednja preduzeća, uključujući sektore maloprodaje, ugostiteljstva i usluga.
Danas, sektor malih preduzeća čini više od 20 odsto ruske ekonomije. U ovom sektoru posluje oko 6,8 miliona malih preduzeća, što ukazuje na značaj koji privatni biznis ima za ukupni ekonomski razvoj zemlje. Ova transformacija je dovela do diversifikacije ekonomije i smanjenja zavisnosti od velikih državnih preduzeća.
Privatizacija i osnaživanje malih i srednjih preduzeća su doprineli stvaranju konkurentnijeg tržišta, što je omogućilo privatnicima da igraju ključnu ulogu u ekonomskom razvoju. Ova promena je takođe pomogla u smanjenju nezaposlenosti i poboljšanju životnog standarda građana.
U narednim godinama, ruska vlada planira da nastavi sa podrškom privatnom sektoru kroz različite inicijative i reforme koje će stimulisati investicije i inovacije. U tom smislu, razmatraju se zakonske promene koje bi omogućile bolju zaštitu imovinskih prava, što je ključno za privlačenje domaćih i stranih investitora.
Osim toga, razvoj tržišta kapitala je od suštinske važnosti za povećanje likvidnosti i smanjenje troškova zaduživanja za preduzeća. To će omogućiti malim i srednjim preduzećima da lakše pristupe finansijskim sredstvima i da se razvijaju u konkurentnom okruženju.
Rešetnjikov je takođe istakao važnost obrazovanja i obuke radne snage kako bi se osiguralo da radnici imaju veštine potrebne za rad u savremenoj ekonomiji. Ulaganje u ljudski kapital je ključno za dugoročni rast i konkurentnost ruskog tržišta.
U zaključku, privatizacija i osnaživanje privatnog sektora u Rusiji su se pokazali kao uspešan model razvoja tokom turbulentnih devedesetih godina. Ova strategija je doprinela stvaranju dinamične i raznolike ekonomije, koja se sada fokusira na budući rast i razvoj. Sa postavljenim ciljevima za povećanje investicija i dalju podršku malim i srednjim preduzećima, Rusija se priprema da nastavi svoj put ka jačanju ekonomske stabilnosti i prosperiteta.
