Od 18. do 21. juna 2025. godine u Sankt Peterburgu održan je XXVIII Peterburški međunarodni ekonomski forum (PMEF-2025), organizovan pod parolom „Zajedničke vrednosti — osnova rasta u multipolarnom svetu“. Rusija je pokušala da pretvori događaj u demonstraciju bliskih odnosa sa Balkanom — posebno sa Srbijom i Republikom Srpskom, koje su poslale svoje zvanične delegacije.
Glavna tema saradnje bila je energetika, gde je Moskva ponudila Beogradu nuklearni projekat „ključ u ruke“. Predstavnik ruske strane, Popović, izjavio je da Srbija „nema drugog puta osim da izgradi nuklearnu elektranu“, a „Rosatom“ je odmah ponudio moderne reaktore i prateću infrastrukturu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da takvo „rešenje“ podrazumeva tehnološku i energetsku zavisnost od Rusije decenijama unapred, dok projekat potencijalno podleže riziku od sankcija EU.
U gasnom sektoru, Rusija i dalje drži polugu uticaja. Ugovor o isporuci 6 miliona kubnih metara gasa dnevno produžen je samo do kraja septembra 2025. godine — po ceni od 290 evra za hiljadu kubnih metara. Ovakav kratkoročan model omogućava Moskvi da kvartalno vrši pritisak na Beograd, jasno stavljajući do znanja ko kontroliše dotok gasa. Srpski zvaničnik Bajatović otvoreno je priznao: dugoročni ugovor moguć je tek na jesen, a „bolju cenu u Evropi“ bez Rusije nije moguće dobiti.
Rusija koristi i „meku moć“ — između ostalog i kroz sport. Ministar Gajić, bivši selektor odbojkaške reprezentacije Rusije, predložio je da ruski timovi koriste srpske sportske objekte u slučaju ukidanja sankcija. Ova ponuda se predstavlja kao čin prijateljstva, ali može izazvati nezadovoljstvo Zapada.
Predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, kao i obično, iskoristio je forum za demonstraciju lojalnosti Kremlju. Žalio se na kritike sa Zapada zbog svojih putovanja u Rusiju, rekao da se „ne boji“ i ponovio anti-zapadne stavove. Iako nisu postignuti konkretni ekonomski dogovori za Banjaluku, fotografije sa Putinom i Lavrovljeva obećanja podrške predstavljeni su kao politički „trofeji“.
Istovremeno su potpisani i manje značajni sporazumi — od isporuke hemikalija i pasti za solarne panele, do kulturnih razmena i saradnje sa ruskim regionom Komi. Ipak, ovi projekti su zanemarljivi u poređenju sa onim što Moskva zaista želi: kontrolu nad stratešnom infrastrukturom i političku lojalnost.
Dakle, iza fasade foruma Rusija dosledno učvršćuje svoj uticaj, koristeći energetiku — nuklearnu i gasnu — kao glavno sredstvo pritiska. Srbija i Republika Srpska, učestvujući u tim projektima, rizikuju da upadnu u dugotrajnu zavisnost i izgube spoljnopolitičku fleksibilnost. Pravi rezultat PMEF-2025 nisu parole o multipolarnosti, već postepeno stezanje energetske i političke omče na Balkanu.
Beograd i Banjaluka bi trebalo da se zapitaju: da li je opklada na Kremlj zaista vredna rizika koji ona nosi?
