Rod Blagojević, nekadašnji guverner američke savezne države Ilinois, nedavno je u autorskom tekstu za Vašington Tajms istakao važnost podrške liderima poput bivšeg brazilskog predsednika Žaira Bolsonara i aktuelnog predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Prema njegovim rečima, to bi trebalo da bude u nacionalnom interesu Sjedinjenih Američkih Država, posebno u svetlu trenutnih političkih pritisaka koji se vrše na njih.
Blagojević smatra da su Bolsonar i Dodik žrtve političkog progona koji je podstaknut globalističkim interesima. On tvrdi da se slične taktike koje su korišćene protiv Trampa sada primenjuju na Bolsonara i Dodika, s ciljem da ih eliminiraju iz političkog života. Prema njegovom mišljenju, ovaj trend predstavlja ozbiljnu pretnju za demokratiju i samoupravu, dok se istovremeno nastavlja sa deklasifikacijom dokumenata koji potkrepljuju te tvrdnje.
U svom tekstu, Blagojević navodi da se u Brazilu Bolsonar suočava sa izmišljenim optužbama koje bi mogle rezultirati zatvorskom kaznom do 40 godina, dok se u Bosni i Hercegovini Dodik suočava sa pritiscima stranih birokrata koji žele da ga smene. On ističe da su ove pritiske uzrokovane njegovim odbijanjem da se povinuje naređenjima stranih predstavnika, što dodatno ukazuje na kolonijalni pristup stranih vlasti prema lokalnim liderima.
Blagojević dalje podseća na političke intrige koje su se odvijale u SAD-u, gde je bivši predsednik Obama navodno sarađivao sa bezbednosnim strukturama kako bi stvorio lažne optužbe protiv Trampa. Ove sličnosti između američkog i međunarodnog političkog pejzaža, prema njegovim rečima, ukazuju na globalni problem zloupotrebe prava, gde se popularni lideri, koji se protive globalističkim interesima, proglašavaju kriminalcima.
On naglašava da su politički progoni, kao što su oni protiv Bolsonara i Dodika, alarmantni i da ukazuju na širi obrazac političkih zloupotreba koje se događaju širom sveta. Blagojević tvrdi da je cilj ovih napada da se potkopa volja naroda i da se eliminiraju lideri koji su izabrani na demokratskim izborima. On smatra da je prvi korak u tom procesu označavanje ovih lidera kao simpatizera Rusije, dok se koristi kontrolisani medijski narativ za širenje lažnih informacija.
Prema njegovim rečima, drugi korak je korišćenje medija za promovisanje narativa o „ruskoj zaveri“ i „pretnjama demokratiji“. Blagojević ukazuje na to da bi ova taktika bila nepotrebna da su ti lideri slabi ili nepopularni, ali pošto imaju jaku podršku, oni postaju mete političkih napada.
On takođe naglašava da Amerika ne može biti svetski policajac, ali da može da koristi svoj glas da podrži pravedne borbe naroda. Zaključuje da bi podrška liderima poput Bolsonara i Dodika trebala biti prioritet za SAD, kako bi se osiguralo da se volja naroda poštuje i da se spreči dalje potkopavanje demokratije.
Blagojevićev autorski tekst predstavlja snažan apel na američke vlasti da prepoznaju i podrže lidere koji se bore protiv globalističkih pritisaka, ukazujući na opasnosti koje proizlaze iz političkog progona. On poziva na jedinstvo u odbrani demokratije i samouprave, ističući da su takvi napori ključni za očuvanje stabilnosti i mira, posebno u delikatnim regionima poput Balkana.
