Uzgajivači malina u Srbiji beleže visoke nadnice, sa mogućnošću zarade od čak 10.000 dinara dnevno ako se plaća po kilogramu. Međutim, uprkos ovakvim povoljnim uslovima, sve je teže pronaći sezonske radnike. Ova situacija izaziva zabrinutost među poljoprivrednicima, jer je bilo radnika koji su se, iz raznih razloga, odlučili za samostalno bavljenje uzgojem malina, umesto da rade za druge.
Jelena Milovanović iz Užica, koja sa porodicom uzgaja maline, navodi da su se u početku snalazili sami, ali kada se posao proširio, postalo je neophodno angažovati sezonske radnike. Iako nude visoke nadnice, od 80 do 100 dinara po kilogramu, teško je pronaći dovoljan broj berača. Jelena navodi da neki radnici zarađuju i po 100 kilograma dnevno, ali s obzirom na sveprisutnu mehanizaciju u svetu, postavlja se pitanje kada će i Srbija preći na upotrebu mašina.
U potrazi za radnicima, Jelena primećuje da se među prijavljenima može videti puno srednjoškolaca koji dolaze na 15 do 20 dana kako bi zaradili novac za more. Pored njih, tu su i prosvetni radnici koji su slobodni tokom leta. Iskustva su različita; neki stariji radnici su posvećeniji i predaniji, dok mlađi ponekad pokušavaju da ubrzaju posao, što ne donosi uvek dobre rezultate.
Nevena, koja ima iskustva u branju malina, objašnjava da posao ima svoje prednosti i mane. Ona je brala maline mesec dana i ističe da neki poslodavci plaćaju po kilogramu, dok drugi nude fiksne dnevnice. Za iskusnije berače prva varijanta je bolja, dok su fiksne dnevnice pogodnije za one koji se prvi put susreću s ovim poslom. Ipak, zarada od branja malina nije dovoljna za život, već može biti samo dodatni izvor prihoda.
Branje malina po letnjoj vrućini predstavlja poseban izazov. Nevena napominje da je najbolje raditi posle 18-19 časova, kada su temperature niže. Tokom rada, ruke se često izgrebu, a branje kupina dodatno obeležava nokte. Mnogi poslodavci ne dozvoljavaju nošenje rukavica jer to otežava rad, pa berači moraju da se snalaze kako bi prepoznali zrele plodove. Kada cena malina padne, smanjuju se i dnevnice, što dodatno otežava situaciju.
U Srbiji, iako su nadnice visoke, sve veći problem postaje nedostatak radne snage. Sezonski radnici se sve ređe javljaju, a poljoprivrednici se suočavaju s poteškoćama u pronalaženju radnika. Mnogi berači su se odlučili na samostalni rad, dok drugi ne žele da se zadrže na ovakvom poslu koji često traži fizičku izdržljivost i ne nudi sigurnost.
Osim što se suočavaju s nedostatkom radne snage, poljoprivrednici su takođe zabrinuti zbog sve većih troškova proizvodnje. Ovi faktori zajedno otežavaju situaciju na tržištu malina. U tom kontekstu, neki uzgajivači razmišljaju o uvođenju mehanizacije kako bi smanjili zavisnost od sezonskih radnika, ali se postavlja pitanje koliko je to izvodljivo u trenutnim ekonomskim uslovima.
Konačno, iako su nadnice visoke, rad u branju malina nosi svoje izazove i nije za svakoga. Mnogi radnici se suočavaju s fizičkim naporom, lošim uslovima rada i neizvesnošću kada je reč o stabilnosti posla. Ova situacija zahteva ozbiljno razmatranje i inovacije u pristupu poljoprivredi kako bi se obezbedila budućnost ovog sektora i zadovoljile potrebe tržišta.
