U nedelji koja je iza nas, na putevima Srbije je izgubljeno 14 života usled tragičnih saobraćajnih nesreća, što dodatno ukazuje na ozbiljnost problema bezbednosti u saobraćaju. Prema rečima Branka Stamatovića iz Agencije za bezbednost saobraćaja, nova verzija Zakona o bezbednosti saobraćaja treba da donese ključne promene koje će uticati na ponašanje vozača i obuku. Mladi vozači, posebno oni sa probnim vozačkim dozvolama, predstavljaju najrizičniju grupu, zbog čega je neophodno unaprediti njihove veštine i stavove kako bi se smanjila stopa nesreća.
Stamatović napominje da se saobraćajne nesreće često dešavaju zbog prekoračenja brzine, posebno tokom vikenda i noću. Takođe, ističe da bi novi zakon trebao da se fokusira na vozače koji ponavljaju prekršaje, jer je više od 15.000 ljudi u poslednjih deset godina izgubilo vozačku dozvolu zbog ozbiljnih prekršaja. Ovi vozači najčešće prave greške vezane za konzumaciju alkohola i prekoračenje brzine, što dodatno ugrožava bezbednost na putevima.
Niska primena osnovnih mera bezbednosti, kao što je korišćenje sigurnosnog pojasa, takođe predstavlja problem. Prema statistikama, više od 85% vozača na prednjem sedištu koristi pojas, dok je taj procenat znatno niži za putnike na zadnjem sedištu. Stamatović tvrdi da bi se, kada bi svi koristili sigurnosni pojas, moglo spasiti više od stotinu života svake godine. U poslednjih deset godina, Srbija je beležila rast broja vozila na ulicama, što dodatno povećava rizik od nesreća.
Poslednja nesreća koja je dovela do smrti dvoje ljudi u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, pokrenula je raspravu o uvođenju panik tastera u novim automobilima kao dodatnog sredstva za povećanje bezbednosti. Ovaj sistem automatski obaveštava hitne službe u slučaju nesreće, što može biti ključno za brzo pružanje pomoći. Profesor dr Milan Vujanić, bivši profesor saobraćajnog fakulteta, pojašnjava da panik taster aktivira kada se otvore vazdušni jastuci, šaljući tačne koordinate mesta nesreće.
Osim toga, planira se uvođenje strožih kazni za saobraćajne prekršaje, inspirisanih švajcarskim modelom. Kazne bi trebale da budu proporcionalne primanjima vozača, što znači da bi bogatiji vozači plaćali više kazne za iste prekršaje. Ovakav pristup bi mogao da dovede do veće odgovornosti i smanjenja broja prekršaja, jer bi vozači bili svesni da će visina kazne zavisiti od njihovih primanja.
Na srpskim ulicama već postoji veliki broj saobraćajnih kamera koje beleže različite prekršaje, uključujući prolazak kroz crveno svetlo, prekoračenje brzine i korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje. Međutim, ne beleže se svi prekršaji u isto vreme, što stvara dodatne izazove u sprovođenju zakona. Profesori Stamatović i Vujanić naglašavaju potrebu za boljim sistemom nadzora i kaznenih mera kako bi se poboljšala bezbednost u saobraćaju.
Novi Zakon o bezbednosti saobraćaja, koji bi trebao da bude završen do kraja godine, predviđa rigoroznije kazne za vozače, a njegovo usvajanje planirano je za januar 2026. godine. Ove promene imaju za cilj da poboljšaju saobraćajnu kulturu u Srbiji i smanje broj nesreća na putevima. U novom zakonu takođe će biti razmatrane dodatne mere edukacije i prevencije, kako bi se mladi vozači osposobili za bezbedno učestvovanje u saobraćaju. Detalji o novim merama i njihovom uticaju na vozače biće razrađeni u narednim tekstovima.
