Proslava Dana MUP-a bila je značajna prilika za isticanje rada i doprinosa najzaslužnijih pripadnika policije, ali i za osvetljavanje trenutnog statusa policije u društvu. Predsednik Srbije je tokom proslave naglasio da su, usled evropske agende, određena ovlašćenja oduzeta MUP-u i predata tužilaštvu. Takođe je apelovao na Vladu da policiji pruži čvršća ovlašćenja kako bi mogla efikasnije da obavlja svoj posao. Ovi komentari otvorili su pitanje odnosa između policije i tužilaštva, posebno u kontekstu suzbijanja kriminala.
Zakonodavne promene koje su uvele tužilačku istragu definisale su da javni tužilac rukovodi predistražnim postupkom, dok policija deluje po njegovim nalogom. Ipak, u praksi se javlja problem jer policajci koji su „oči i uši“ tužioca ne odgovaraju direktno njemu, već svojim starešinama. To dovodi do situacije u kojoj informacije koje tužilac prima mogu biti filtrirane i izmenjene, što može uticati na kvalitet istrage. Ova situacija je prepoznata kao problem i od strane nekadašnjih visokopozicioniranih policajaca, koji ističu da trenutni model saradnje nije optimalan.
Dejan Radenković, bivši zamenik načelnika UKP, naglašava da je edukacija policije zapostavljena u odnosu na obuke tužilaca, što je dovelo do toga da se policija „uspavala“ i prepustila vođenje istraga tužiocu. U njegovom viđenju, ključ za bolju saradnju leži u jačanju odnosa između policije i tužilaštva, s obzirom da policija ima direktan uvid u terenske aktivnosti i raspolaže velikim brojem podataka.
Iz Udruženja tužilaca Srbije ukazuju na istorijski kontekst: od Drugog svetskog rata, tužilac je rukovodio policijom u predistražnim postupcima, ali nikada nije uspeo da ostvari pravu rukovodeću ulogu. Predlažu da se uvedu mehanizmi samostalnosti za policiju kroz osnivanje tužilačke policije. Naime, javni tužilac nosi odgovornost za ishod postupka pred sudom, a kvalitet dokaza koje dobije od policije direktno utiče na uspeh slučaja.
Lidija Komlen Nikolić iz Udruženja tužilaca Srbije ističe da je trenutna situacija neprirodna, jer iako tužilac rukovodi policijom, policija ne odgovara njemu, dok tužilac odgovara društvu. Ova relacija podeljene odgovornosti je problematična i može dovesti do nedostataka u kvalitetu istraga.
Stručnjaci se slažu da bi uspostavljanje tužilačke policije moglo da reši probleme saradnje između policije i tužilaštva. Takav model saradnje nije nepoznat u regionu i može doneti pozitivne rezultate. Jedan od najpoznatijih primera je rumunska tužiteljka Laura Koveši, koja je u borbi protiv korupcije procesuirala više od 15.000 osoba, uključujući visokopozicionirane zvaničnike poput premijera, ministara i sudija.
U zaključku, odnos između policije i tužilaštva u Srbiji zahteva hitne reforme i jaču saradnju kako bi se poboljšala efikasnost borbe protiv kriminala i zaštita pravde. Uvođenje mehanizama koji će omogućiti veću autonomiju policiji i jasniju odgovornost tužilaštvu može biti ključni korak ka postizanju boljih rezultata u ovoj oblasti. Kako bi se izbegli problemi sa filtracijom informacija i osiguralo da svaka strana odgovara za svoje postupke, neophodno je raditi na jačanju kapaciteta i stručnosti obaju institucija.
