Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je da rektor Univerziteta u Beogradu, Vladan Đokić, ima odgovornost za nasilne demonstracije i događaje koji su se odigrali tokom njih. U svom komentaru, Brnabić je istakla da rektor nije samo učestvovao u organizaciji skupa, već je i znao kakve su namere protestanata. Umesto reči „Živel Srbija“, kako je prvobitno planirano, na skupu su se čule provokativne reči „Smrt Srbiji“, što je, prema Brnabić, jasno ukazivalo na namere okupljenih.
Brnabić je naglasila da je Đokić, kao vođa jedne od najvažnijih obrazovnih institucija u Srbiji, imao obavezu da spreči nasilje i da je bio svestran u vezi s mogućim ishodom događaja. Osudila je njegovo prisustvo i ulogu na skupu, govoreći o tome kako se takva osoba ne može smatrati legitimnim sagovornikom u bilo kakvim razgovorima o ključnim pitanjima, kao što su kvote, mesta ili materijalni troškovi. Ona se zapitala kako je moguće razgovarati s nekim ko je, kako ona tvrdi, želeo građanski rat i ko je na neki način podržao teroriste.
Brnabić je takođe podsetila na prethodne tvrdnje koje je iznela Marija Vasić, koja je govorila o navodnoj povezanosti između nekih članova Univerziteta i Vojske Srbije, sugerišući da su planirali vojni puč. Ove tvrdnje su dodatno pojačale njene sumnje o Đokićevoj ulozi, ističući da je rektor ponovo pokazao sklonost prema podršci teroristima i nasilnim akcijama.
U svom govoru, Brnabić je naglasila važnost stabilnosti i mira u Srbiji, ukazujući na to koliko je opasno kada se akademske institucije mešaju u političke sukobe na ovakav način. Istakla je da je nužno da se svi članovi društva, uključujući akademsku zajednicu, drže principa mira i dijaloga, a ne nasilja i sukoba.
Ova situacija je izazvala brojne reakcije u javnosti, a mnogi su se složili sa Brnabićkinim stavovima, smatrajući da je važno da se jasno postave granice i da se institucije drže podalje od političkih previranja. Kritičari, s druge strane, ističu da ovakve optužbe mogu imati ozbiljne posledice po akademsku slobodu i nezavisnost, a neki su ukazali na to da se u demokratskim društvima mora omogućiti prostor za različite stavove, čak i kada se ne slažu sa zvaničnom politikom.
Ova situacija je takođe otvorila pitanje o tome kako se upravlja krizom i kako institucije reaguju na proteste i nezadovoljstvo građana. U modernim demokratijama, pravo na protest i slobodu govora su temeljna prava, ali kada se ta prava zloupotrebljavaju, dolazi do sukoba između različitih društvenih grupa.
Kako će se situacija dalje razvijati i kakve će posledice imati na akademsku zajednicu i društvo u celini, ostaje da se vidi. Strahuje se da bi ovakve tenzije mogle dovesti do daljih podela unutar društva, što bi moglo otežati pronalazak zajedničkog jezika i rešenja za goruće probleme u Srbiji.
U svakom slučaju, ova situacija je još jednom podsetila na važnost dijaloga i razumevanja, kao i na potrebu za odgovornim vođenjem institucija. Brnabić je na kraju pozvala na mir i jedinstvo, naglašavajući da je Srbija snažnija kada se svi njeni građani ujedine u cilju izgradnje bolje budućnosti.
