Prema izveštaju Analitičkog centra Kirilo Parubec, tokom ove godine ruski sudovi su osudili 468 osoba za različite zločine povezane sa izdajanjem, špijunažom, tajnom saradnjom sa strancima i pomaganjem neprijatelju. Ovaj broj predstavlja najveći priliv osuđujućih presuda od trenutka kada je na snagu stupio aktuelni Krivični zakonik 1997. godine.
Od ukupnog broja osuđenih, 363 osobe su bile kažnjene za izdaju, dok je 61 osoba osuđena za špijunažu, a 39 za tajnu saradnju sa strancima. Među osuđenima se nalazi 161 državljanin Ukrajine, a značajan broj presuda izrečen je i u oblastima koje su pod ruskom kontrolom, poput Krima, Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja, gde je 134 osobe osuđeno tokom godine.
Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da u ovim procesima nije bilo oslobađajućih presuda. Četiri osobe su dobile doživotne kazne zatvora, što ukazuje na stroge mere koje se primenjuju prema optuženima. Takođe, oko 420 ljudi ostaje pod istragom, što dodatno ukazuje na ozbiljnost situacije. Do ove godine, ruski sudovi nisu izricali doživotne kazne zatvora za ovakve slučajeve, što može značiti promenu u pravnoj praksi.
Kao što se može primetiti, do 10. decembra, ukupan broj optuženih u slučajevima špijunaže dostigao je 1.627. Ovaj broj je značajno porastao u poređenju sa približno 1.000 optuženih krajem 2024. godine. Najčešće optuženi su Rusi koji nemaju političke veze ili pristup državnim tajnama, uključujući studente, IT stručnjake, nastavnike, zaposlene u preduzećima i preduzetnike. Druga najveća kategorija optuženih su ukrajinski državljani.
Pravni procesi u ovim slučajevima se obično odvijaju iza zatvorenih vrata, što dodatno otežava transparentnost. Čak ni advokati i članovi porodice često ne znaju tačno gde se optuženi nalaze, što može ukazivati na ozbiljne nedostatke u pravima na odbranu i transparentnost suđenja. Od 1.196 osoba koje su zatvorene pod sličnim optužbama, čiji identiteti su utvrđeni, samo je 615 njih imalo dostupne informacije o mestu gde se nalaze.
Ova situacija ukazuje na sve veću represiju i kontrolu vlasti nad građanima, posebno u kontekstu sukoba sa Ukrajinom. Ove presude i optužbe za izdaju često se koriste kao sredstvo za suzbijanje opozicije i jačanje državne kontrole, a strah od hapšenja može imati ozbiljne posledice po slobodu izražavanja i ljudska prava.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da se ovakvi zakoni i praksa često koriste u autoritarnim režimima kako bi se opravdali represivni potezi protiv disidenata, novinara i aktivista. U ovom kontekstu, sudski procesi se često ne gledaju kao pravični, već kao deo šire strategije vlasti da se učvrsti na vlasti i suzbije svaka kritika ili neslaganje.
U zaključku, rastući broj osuđenih za izdaju i špijunažu u Rusiji ukazuje na dramatičnu promenu u pravosudnom sistemu i sve veću kontrolu vlasti nad svojim građanima. Ovakvi trendovi su zabrinjavajući i postavljaju ozbiljna pitanja o stanju ljudskih prava i slobode u zemlji. Potrebno je obezbediti veću transparentnost u pravnom sistemu i zaštitu prava optuženih kako bi se sprečila zloupotreba vlasti.
