Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je u nedavnom telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Donaldom Trampom naglasio da Venecuela ne sme biti uvučena u nestabilnost posle svrgavanja njenog lidera Nikolasa Madura. Erdogan je istakao da će Turska uvek stajati uz narod Venecuele, ističući prijateljske odnose koje su Maduro i venecuelanski narod imali sa turskom nacijom.
Erdogan je upozorio na opasnosti kršenja suvereniteta zemalja i međunarodnih zakona, koji bi mogli izazvati velike globalne probleme. On je naglasio važnost očuvanja međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Ova izjava dolazi u svetlu nedavne akcije Sjedinjenih Američkih Država, koje su uhapsile Madura i njegovu suprugu Siliju Flores u vojnog operaciji u Karakasu, pod optužbom za krijumčarenje narkotika i oružja.
Osim o Venecueli, Erdogan i Tramp su razgovarali i o situaciji u Pojasu Gaze, što potvrđuje sve veću povezanost između ova dva lidera u vezi sa regionalnim krizama. Tursko predsedništvo je saopštilo da su se razgovarali i o odnosima Turske i SAD, kao i o saradnji u odbrambenoj industriji i podsticanju trgovine.
Erdogan je takođe istakao da je Turska jedina zemlja koja može direktno da razgovara i sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim liderom Volodimirom Zelenskim. On je naglasio da Turska ostaje mogućni domaćin budućih mirovnih pregovora i da može biti ključna u praćenju prekida vatre između sukobljenih strana. Ova uloga Turske je posebno značajna s obzirom na trenutnu situaciju u Ukrajini, gde od početka rata 2022. godine, balansiranje odnosa sa Rusijom i NATO saveznikom predstavlja izazov.
Erdogan je za Blumberg izjavio da Turska u energetici deluje „balansirano i oprezno“ kako bi zaštitila svoje nacionalne interese. Turska značajan deo svojih potreba za naftom pokriva uvozom, što dodatno komplikuje njenu poziciju na međunarodnoj sceni. On je dodao da bi predložena međunarodna stabilizaciona misija u Gazi teško mogla dobiti legitimitet bez učešća Turske.
Erdogan je naglasio da istorijska veza Turske sa palestinskom stranom, kao i razvoj kanala bezbednosti i diplomatije sa Izraelom, čine Tursku ključnim akterom za ovakvu misiju. Njegova politička volja je jasna, a Turska je spremna da preuzme odgovornost za postizanje trajnog mira u Gazi.
Ove izjave i akcije ukazuju na sve veći uticaj Turske u međunarodnim poslovima, posebno u Latinskoj Americi i na Bliskom Istoku. Turska nastoji da se pozicionira kao posrednik u konfliktima, što može da ima dugoročne posledice po globalnu politiku.
U svetu koji se sve više polarizuje, Erdoganova strategija može biti ključna za oblikovanje budućih odnosa između velikih sila. Turska, kao članica NATO, ima jedinstvenu poziciju koja joj omogućava da balansira između različitih interesa, dok istovremeno nastoji da zaštiti svoje nacionalne interese.
Na kraju, Erdoganova poruka o važnosti stabilnosti u Venecueli i njegovu spremnost da igra aktivnu ulogu u mirovnim pregovorima, ukazuje na njegovu ambiciju da Tursku postavi kao značajnog globalnog igrača. Sa ovakvim pristupom, Turska se može očekivati da nastavi da igra ključnu ulogu u rešavanju međunarodnih kriza i jačanju svojih strateških odnosa.
