Srbija trenutno teži otvaranju klastera 3 u procesu pristupanja Evropskoj uniji, no rokovi su se, kako se čini, raspali. Nakon što su prošli meseci jul i septembar bez napretka, resorni ministar Nemanja Starović je spomenuo da bi to moglo biti ostvareno do kraja godine. Međutim, dok Srbija čeka, Albanija je otvorila pet klastera u poslednjih 11 meseci, dok Crna Gora ima ambiciju da do 2028. godine postane članica EU.
Starović je naglasio da je potrebna saglasnost država članica EU za otvaranje klastera 3 i izrazio nadu da će se to dogoditi do kraja godine. S druge strane, Nataša Vučković iz Fondacije Centar za demokratiju je ukazala na to da je klaster 3 postao začarani krug i politička poruka, ističući da su pre tri godine bili blizu otvaranja, ali su se pojavili novi zahtevi i uslovi.
Izvori bliski analitičarima smatraju da su politički razlozi imali značajnu ulogu u bržem napretku Albanije u procesu priključenja EU. Professor Slobodan Aćimović je ukazao na to da ne postoje ekonomski razlozi koji bi objasnili ubrzan proces Albanije, nego su očigledno politički faktori na delu.
U međuvremenu, Crna Gora je postigla značajan napredak, otvarajući sva pregovaračka poglavlja i privremeno zatvarajući tri. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović je potvrdio da je 2028. godina ambiciozan, ali dostižan cilj za ulazak u EU. Ova zemlja je nedavno dobila pozitivnu ocenu o napretku u oblasti vladavine prava, čime su se pregovori o članstvu odmrznuli nakon sedam godina.
Albanija, koja je otvorila klaster 4 pre nepunih mesec dana, nastavlja da postavlja ambiciozne ciljeve. Premijer Edi Rama je izjavio da želi do kraja godine otvoriti i poslednji klaster, a Evropska komisija je pohvalila Albaniju za impresivan rad, ističući da je otvorila 28 pregovaračkih poglavlja, čime je pretekla Srbiju koja ima otvorena 22 poglavlja.
S druge strane, Srbija se suočava sa zastoju u procesu pristupanja. Napredak je praktično zamrznut jer Beograd ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU, posebno u vezi sa sankcijama protiv Rusije. Evropski zvaničnici su naglasili potrebu za ispunjavanjem obaveza, uključujući reforme u medijskoj regulativi i usvajanje novih zakona.
Pored toga, Srbija se suočava sa izazovima vezanim za poglavlje 35, koje se tiče pitanja Kosova, a koje se rešava u okviru dijaloga sa Prištinom. Ovaj aspekt predstavlja kamen spoticanja u pregovorima, a Srbija je započela proces pristupanja 2005. godine, sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine.
Bosna i Hercegovina, koja je nedavno dobila status kandidata, suočava se sa političkim tenzijama koje skreću fokus sa procesa pristupanja EU. Iako je Evropska komisija donela odluku o otvaranju pristupnih pregovora, unutrašnji problemi sprečavaju napredak.
Severna Makedonija, koja je već dve decenije u statusu kandidata, takođe se suočava sa izazovima. Iako je započela pristupne pregovore, blokade od strane Bugarske zbog sporova oko jezika i manjinskih prava usporavaju proces.
Novi pristup EU prema proširenju, uveden 2020. godine, podrazumeva prepakivanje pregovaračkih poglavlja u tematske klastere, a države moraju otvoriti i zatvoriti sva poglavlja kako bi ispunile uslove za pristupanje. Hrvatska je postala 28. članica EU 2013. godine, dok je 2004. godine zabeleženo najveće proširenje Unije kada je deset država postalo članica.
S obzirom na trenutnu situaciju u regionu, jasno je da će politički faktori igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti zemalja na putu ka EU, a Srbija će morati da preispita svoje strategije kako bi napredovala u ovom procesu.
