U pozorištu lutaka „Pinokio“ premijerno je izvedena predstava „Dnevnik Ane Frank“, u režiji Stevana Bodrože. Ova predstava, koja se najavljuje kao dirljiva i snažna priča o odrastanju, hrabrosti i snovima jevrejske devojčice tokom Drugog svetskog rata, tek će od jeseni zaživeti na sceni. Inspiraciju za ovu predstavu Bodroža je dobio prilikom posete Kući Ane Frank u Amsterdamu.
Bodroža opisuje svoje iskustvo posete ovom muzeju kao veoma potresno. On ukazuje na to da životni prostori u Holandiji, čak i u luksuznim stanovima, često imaju uske stepenice i male prozore, što može izazvati osećaj teskobe. Porodica Frank je provela dve godine u stanu sa zatvorenim prozorima, a hodajući kroz prazne prostorije muzeja, posetioci mogu da osete tu klaustrofobičnu atmosferu.
Reditelj je odlučio da ovu poznatu priču postavi kao kombinaciju „žive“ i lutkarske predstave. Dramski deo se fokusira na život na tavanu, dok se snovi o slobodi i životu posle rata prikazuju kroz lutke na simboličkoj plaži. Predstava je do sada izvedena samo dva puta, pred pedeset gledalaca koji su imali priliku da se osećaju kao deo te klaustrofobične situacije. Bodroža ističe važnost empatije i razumevanja ličnih priča žrtava, naglašavajući da su svi oni imali svoje živote i snove pre nego što su se suočili sa strašnom sudbinom.
„Dnevnik Ane Frank“ se izvodi osam decenija nakon stradanja tokom nacizma i Drugog svetskog rata, ali i danas se suočavamo sa patnjom dece u ratnim okolnostima. Bodroža naglašava da je patnja dece uvek najpotresnija, a Ana Frank je bila izuzetno talentovana devojčica koja je pisala sa velikom dubinom i razumevanjem. Njena priča je podsećanje na to koliko su deca, čak i u najtamnijim vremenima, sposobna da zadrže nadu i sanjaju o boljem svetu.
Dnevnik je, prema rečima Bodrože, veličanstven spomenik patnji, izdržljivosti i veri u život, a Ana Frank je predvidela da će njen glas živeti kroz njena pisanja. Predstava je osmišljena za tinejdžere, koji su ovo delo imali u lektiri za sedmi razred.
U predstavi, svi glumci imaju ozbiljne dramske i lutkarske uloge, a zanimljivo je da animiraju lutke koje predstavljaju njihove sopstvene likove. Ambijent plaže sa svetionikom stvara simbolički prostor gde junaci pronalaze utočište od rata i straha. Bodroža smatra da lutke simbolizuju onostranost i snove o slobodi, i želi da poveže dramski i lutkarski svet na jedinstven način.
Lutke u predstavi su delo Sandre Nikač, koja je takođe potpisala scenografiju i kostime. Ona je napisala dramu inspirisanu poznatim romanom, dodajući svet snova koji ne postoji u izvornom delu. Glavnu ulogu u predstavi igra Brankica Sebastijanović, dok pored nje nastupaju i Nela Nikolić, Đorđe Kreća, Ivana Todorović, Željka Mandić, Nikola Ranđelović, Jovan Popović, Zorana Milošaković Tasić i Jovan Simeunović.
Ova predstava ima za cilj da pokrene važna pitanja o prošlosti, ali i da podstakne publiku na razmišljanje o sadašnjim i budućim izazovima. U svetu u kojem se i dalje suočavamo sa ratovima i nepravdama, priča Anu Frank ostaje relevantna i inspirativna. Kroz umetnost i pozorište, Bodroža i njegov tim nastoje da prenesu poruku nade i humanosti, podsećajući nas na snagu ljudskog duha čak i u najtežim vremenima.
