Nagrada „Caca“, koja se dodeljuje petu godinu zaredom za najbolju režiju predstave za decu, nedavno je pripala Milanu Karadžiću, reditelju i umetničkom direktoru Pozorišta „Boško Buha“, za njegovu predstavu „Oliver Tvist“. Ova nagrada nosi ime po rediteljki Slobodanki Aleksić, koja je ostavila značajan trag u pozorišnoj umetnosti, posebno u radu sa decom.
Milan Karadžić se može pohvaliti bogatom karijerom u kojoj je radio na brojnim serijama, filmovima i pozorišnim predstavama širom Beograda. Njegovo pozorište je često opisivano kao bajkovito, a naslovi poput „Vasilisa Prekrasna“, „Carev zatočnik“, „Mačor u čizmama“ i „Snežna kraljica“ svedoče o njegovoj sposobnosti da stvara svetove koji su privlačni kako za decu, tako i za odrasle. Karadžić je osvajao ugledna rediteljska priznanja, uključujući „Bojan Stupica“, dve Sterijine nagrade i nagradu „Ardalion“, pretežno za svoja dela namenjena najmlađim gledateljima.
U razgovoru, Karadžić se prisetio svojih susreta sa Slobodankom Aleksić, ističući kako su se upoznali na Pozorišnom festivalu za decu u Kotoru, koji su zajedno pokrenuli sa kolegama. Ovaj festival je postao značajan događaj za dečje pozorište u regionu, a Karadžić se seća kako su njihovi ansambli često imali udarne predstave na tom festivalu. Aleksić je bila poznata po svojoj nesebičnosti i podršci kolegama, a Karadžić je istakao kako je bila izuzetno draga osoba i veliki umetnik.
U obrazloženju nagrade „Caca“, žiri je istakao Karadžićevu sposobnost da spoji „mudrost glave“ i „mudrost srca“ u svojoj režiji. „Mudrost glave“ podrazumeva odabir dobrih naslova i kvalitetne literature, dok „mudrost srca“ nosi emotivnu dimenziju njegovog rada. Predstava „Oliver Tvist“ je, prema njegovim rečima, odabrana zbog svoje snažne društvene poruke i aktuelnosti.
Karadžić je takođe govorio o izazovima u radu sa decom i o tome kako je veoma važno imati pravi pristup. Istakao je kako se često suočava sa situacijama u kojima se traži brza zarada i efektna predstava, a to je suprotno njegovim vrednostima. Po njemu, dobre predstave se stvaraju u dobrim timovima, a on je imao sreće da radi sa izvanrednim umetnicima koji su delili njegovu strast prema pozorištu za decu.
Kada se osvrnuo na svoje prethodne nagrade, Karadžić je istakao kako su mu one bile veoma važne u mladosti, dok je danas nagradu „Caca“ smatrao posebnom čašću zbog povezanosti sa Slobodankom Aleksić. Njegov rad na predstavama kao što su „Carov zatočnik“ i „Mačor u čizmama“, kao i „Snežna kraljica“, ostavio je dubok trag u dečjem pozorištu, a on se ponosi činjenicom da je imao prilike da radi sa velikim piscima poput Ljubivoja Ršumovića.
Karadžić veruje da je pozorište za decu izvor mudrosti i iskustva, te se nikada neće odreći svoje ljubavi prema bajkama i pričama koje oblikuju dečju maštu. Njegova posvećenost ovom obliku umetnosti ogleda se i u njegovim planovima za budućnost, gde najavljuje predstavu koja će biti pripremljena povodom završetka rekonstrukcije Pozorišta „Buško Buha“. Uveren je da će nova upravnica Maša Mihailović nastaviti da vodi pozorište ka novim uspešnim projektima.
U zaključku, Milan Karadžić ostaje jedan od najistaknutijih reditelja u oblasti dečjeg pozorišta. Njegov doprinos umetnosti ne samo da obogaćuje kulturnu scenu, već i inspiriše buduće generacije umetnika i gledalaca.
