Slučaj teškog fizičkog zlostavljanja deteta u Unsko-sanskom kantonu u Bosni i Hercegovini izazvao je veliku pažnju javnosti. Samohrani otac iz Cazina, Š.R., tvrdi da je njegovo troipogodišnje dete postalo žrtva nasilja u privatnom vrtiću koji opeređuje bez potrebnih dozvola. Nakon skoro dva meseca bez konkretnih koraka od strane nadležnih institucija, otac je odlučio da javno podeli svoju priču.
Incident se dogodio 31. oktobra 2025. godine, a otac je do sada bio suzdržan u iznošenju informacija, smatrajući da bi to moglo ometati rad policije i Tužilaštva. Međutim, kako nije bilo napretka u istrazi, odlučio je da podeli svoje iskustvo sa javnošću. Š.R. je, kako navodi, bio primoran da se vrati u Bosnu i Hercegovinu zbog brige o deci, nakon što ga je supruga napustila dok je on radio u inostranstvu.
Otac je decu upisao u privatni vrtić, verujući da će im tamo biti sigurno. Uveravao je sam sebe da je sve u redu, redovno plaćajući vrtić, dok je radio na građevinskim poslovima. Međutim, prvi znaci problema pojavili su se kada je dete počelo dolaziti kući sa povredama. Prvog dana su mu rekli da je dete palo dok su se igrali napolju, drugog dana je došlo sa razbijenom usnom, a trećeg dana, kada je otac došao po dete, otkrio je da nešto ozbiljno nije u redu.
Kada je uzeo dete u naručje, ono je počelo plakati i izgovorilo rečenicu koja će mu zauvek ostati u sećanju: „Tata, ja neću kod tete. Teta nas tuče, stavlja ruku na usta i vodi nas u strašnu sobu.“ Ova izjava je kasnije potvrđena tokom pregleda kod lekara i policije.
Nakon što je prijavio slučaj, dete je pregledano u zdravstvenoj ustanovi. Prema medicinskoj dokumentaciji, utvrđene su povrede na glavi, licu i telu, uključujući hematome i ogrebotine, a preporučeno je pojačano nadgledanje deteta. Otac tvrdi da mu je neko savetovao da ne prijavljuje policiji, ali je on odbio da se povinuje tom savetu.
Prošlo je više od dva i po meseca, a otac ističe da Tužilaštvo nije preduzelo nikakve konkretne korake. „Pitamo se da li zakon štiti decu ili nekoga drugog. Radim na skeli, na visini od 40–50 metara, ali neću odustati. Gledam hoću li sleteti dole živ da bih zaradio komad hleba. Ako sam ja odrastao bez roditelja, borim se da moja deca ne odrastaju bez mene“, kaže Š.R.
On dodaje da se plaši posledica koje bi mogle uticati na njegovu slobodu i bezbednost dece, ali je odlučan da se bori za pravdu. „Lako je napraviti glupost i završiti tamo gde ne treba, ali to ne bi pomoglo mojoj deci. Ima zakon – neka zakon radi“, naglašava otac.
Slučaj je izazvao veliku pažnju medija i javnosti. Mnogi se pitaju kako je moguće da institucije nisu reagovale brže i efikasnije na ovakve teške optužbe. Otac poziva sve nadležne da preuzmu odgovornost i obezbede sigurnost dece u vrtićima. Njegova borba nije samo za pravdu za njegovo dete, već i za sigurnost svih drugih mališana koji mogu biti izloženi opasnosti.
U ovom trenutku, situacija ostaje neizvesna, a otac se nada da će nadležne institucije konačno preduzeti akcije kako bi zaštitile decu i osigurale da se slične situacije više ne ponavljaju. On ne odustaje od svoje borbe, verujući da su prava dece najvažnija i da svako dete zaslužuje sigurnu i srećnu budućnost.
