Večeras se proslavlja Nova godina prema julijanskom kalendaru, a prvi dan Nove godine, koji se u pravoslavlju slavi kao Mali Božić, posvećen je Svetom Vasiliju Velikom. Ovaj dan je poseban za domaćice koje pripremaju vasilicu, obredni kolač koji ima duboku simboliku i tradiciju.
Vasilica se obično pravi s raznim sastojcima, a u nju se simbolično stavlja zrno pšenice kao simbol plodnosti, novčić koji predstavlja materijalno bogatstvo i dren, simbol zdravlja. U različitim delovima Srbije, naziv za vasilicu varira; tako se u nekim krajevima zove maslenica, poparenica, ili vasuljica, zavisno od toga kakvi su lokalni običaji i sastojci koji se koriste.
Ovaj kolač može biti slan ili sladak, ali ga sve domaćice pripremaju s puno ljubavi i jedu tople na Mali Božić. U Srbiji, vasilice se obično prave od kiselog ili lisnatog testa, a prelivaju se medom. U nekim delovima zemlje, vasilica se pravi u obliku proje, koja se takođe posebno ukrašava.
Jedan od karakterističnih običaja jeste da se slatke vasilice šaraju povezivanjem nekoliko strukova slame u snopić koji se zatim koristi za oblikovanje testa. Domaćice koriste i šuplje grančice zove kako bi formirale kružiće testa, koje se kasnije daju stoci, što simbolizuje želju za naprednom i zdravom godinom.
Mnoge domaćice pripremaju vasilicu po starim receptima za domaći hleb, a neki od popularnih recepata uključuju korišćenje projinog brašna i pšeničnog brašna, jaja, ulja, praška za pecivo i kisele vode. Ove vasilice se peku na 200 stepeni i služe se tople, često prelivene medom.
Osim vasilice, postoje i drugi običaji vezani za pravoslavnu Novu godinu. Na primer, badnjak se čuva do srpske Nove godine, kada se pravi krstići i stavljaju na voće ili rodno drvo kako bi godina bila plodna. Postoji verovanje da se na ovaj dan ne treba svađati, jer bi to moglo doneti nesreću tokom cele godine. Takođe, ako na Mali Božić padne sneg, veruje se da će godina biti rodna.
U nekim delovima Srbije, tradicionalno se pripremaju i drugi specijaliteti, a običaji se prenose s generacije na generaciju. Vasilica je postala simbol okupljanja porodice, a priprema se s posebnim pažnjom, jer predstavlja ne samo hranu, već i ljubav, zajedništvo i nadu za bolju budućnost.
Ova tradicija povezuje ljude i podseća ih na važnost zajedništva i proslave porodičnih vrednosti. U svetu koji se brzo menja, običaji poput pravljenja vasilice i proslavljanja Malog Božića pomažu u očuvanju identiteta i kulturnog nasleđa.
Uprkos modernizaciji i promenama u društvu, tradicija pravljenja vasilice ostaje važna i simbolična. Svi ovi rituali pomažu ljudima da se povežu sa svojim korenima i da sačuvaju duh zajedništva i ljubavi, što je suština svakog praznika. Mali Božić je prilika da se okupe porodica i prijatelji, da dele radost i blagoslove, i da zajedno proslave novi početak.
U svetlu ovih običaja, vasilica postaje mnogo više od običnog kolača – ona je simbol nade, zdravlja i prosperiteta, koji se prenosi kroz generacije, čineći praznik još posebnijim.
