Tokom toplih letnjih dana, posebno kada temperature dostignu ili pređu 30 stepeni, rizik od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara značajno raste. Ova dva stanja često se mešaju, ali razlike među njima su važne, kako u simptomima tako i u ozbiljnosti.
Toplotna iscrpljenost je prvi znak da je organizam pod stresom usled visokih temperatura. Kada telo predugo ostane izloženo toplini, a pritom ne dobija adekvatnu hidrataciju, simptomi mogu uključivati glavobolju, mučninu, gubitak apetita, pojačano znojenje i slabost. Koža postaje bleda i vlažna, a telesna temperatura obično raste do oko 38 stepeni.
U ovoj fazi, stanje se može brzo poboljšati ako osoba pređe u hladovinu, legne s blago podignutim nogama i postepeno unosi tečnost, najbolje u obliku rastvora za hidrataciju. Hlađenje tela vlažnom tkaninom ili vodom dodatno pomaže u oporavku.
Međutim, ako se toplotna iscrpljenost ne prepozna i ne leči na vreme, može doći do toplotnog udara, koji je znatno ozbiljnije stanje. Kod toplotnog udara, telesna temperatura može premašiti 40 stepeni, disanje postaje ubrzano, osoba može delovati zbunjeno, osećati slabost, pa čak i izgubiti svest. U teškim slučajevima dolazi do grčeva ili napada, a koža može biti suva i crvena.
Toplotni udar zahteva hitnu medicinsku pomoć, jer u ekstremnim situacijama može doći do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući oštećenje mozga, bubrega i srca, usled dehidratacije i poremećaja elektrolita.
Ključno je prepoznati razliku između toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara kako bi se pravovremeno reagovalo. Simptomi toplotne iscrpljenosti uključuju: glavobolju, mučninu, bledilo i znojenje kože, žeđ, temperaturu do 38 stepeni, slabost i vrtoglavicu. S druge strane, simptomi toplotnog udara su: telesna temperatura iznad 40 stepeni, zbunjenost i gubitak svesti, suva ili vrela koža, brzo disanje i napadi (grčevi).
Ako osoba ne pokazuje znake poboljšanja u roku od 30 minuta nakon hlađenja i hidratacije, ili ako se simptomi pogoršavaju, neophodno je odmah potražiti lekarsku pomoć.
Prevencija je ključna u borbi protiv ovih stanja. Kako biste izbegli toplotne tegobe, važno je izbegavati boravak na direktnom suncu između 11 i 17 časova, unositi dovoljno tečnosti, nositi laganu odeću i praviti redovne pauze u hladu. Starije osobe, deca i hronični bolesnici su posebno osetljivi i stoga je potrebno obratiti dodatnu pažnju na njih tokom vrućih dana.
U zaključku, svako ko se izlaže visokim temperaturama treba biti svestan rizika od toplotne iscrpljenosti i toplotnog udara. Razumevanje simptoma i pravilan odgovor mogu spasiti život. Uvek je bolje preduzeti mere opreza i obezbediti adekvatnu hidrataciju i hlađenje, nego se suočiti s ozbiljnim zdravstvenim posledicama.
