Ustavna ravnopravnost Republike Srpske i Federacije BiH je jedini mogući oblik suživota među narodima u Bosni i Hercegovini, istakao je Mlađan Cicović, šef predstavništva Republike Srpske u Srbiji, tokom tribine „BiH u slepoj ulici – godina raspleta“. Ova tribina, održana u Udruženju novinara Srbije, okupila je ugledne ličnosti iz različitih oblasti, uključujući akademike, političare i analitičare, kao što su Darko Tanasković, Nenad Kecmanović, Milomir Stepić, Predrag Ćeranić, Aleksandar Pavić, Aleksandar Vranješ i Nebojša Malić, a moderator je bio Đuro Bilbija.
Cicović je naglasio da je Bosna i Hercegovina mesto gde mora postojati ravnopravnost između dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH. On je ukazao na to da svako narušavanje te ravnopravnosti dovodi do nefunkcionalnosti BiH. Prema njegovim rečima, trenutna situacija u BiH može se smatrati pravnim ćorsokakom, zbog čega mnogi smatraju da je najbolje jednostavno izaći iz ove situacije. „Da je dobre volje u BiH bar upola manje koliko je ima u Republici Srpskoj, sve bi se moglo rešiti jednostavno“, rekao je Cicović.
On je podsetio na Vašingtonski sporazum iz 1994. godine, koji je stvorio muslimansko-hrvatsku federaciju, dok je Republika Srpska postala drugi entitet. Prema njegovim rečima, problemi unutar Federacije se ne tiču celokupne BiH, već su to isključivo njihovi problemi. Cicović je takođe istakao da će problemi koje Republika Srpska ima sa drugim entitetom i visokim predstavnikom trajati sve dok velike sile ne prestanu da nipodaštavaju Dejtonski sporazum.
Akademik Tanasković smatra da se o „slepoj ulici“ može govoriti samo do trenutka kada je vođstvo Republike Srpske odlučilo da preduzme konkretne korake kako bi izašlo iz trenutnog stanja. On je naglasio da je potrebno odlučno krenuti novim putem, onim koji je bio normativno otvoren Dejtonskim sporazumom. Tanasković ne veruje da će 2025. biti godina raspleta, ali će biti godina razjašnjavanja pozicija i testiranja izvodljivosti različitih političkih metoda.
Predrag Ćeranić je ukazao na to da otpor predsednika Milorada Dodika protiv stranih uticaja u BiH dobija sve snažniju podršku. Ovaj otpor može se shvatiti kao politička pobuna ili ustanak, a podrška dolazi čak i od legitimnih predstavnika hrvatskog naroda. U suprotnosti, bošnjački politički predstavnici pozivaju na stranu intervenciju, a ne odriču se svog statusa. Ćeranić se pita da li BiH može biti država ili samo prostor sa kolonijalnom upravom, kada se o vitalnim političkim pitanjima odlučuje u stranim ambasadama.
Kecmanović je dodao da međunarodna zajednica nikada nije postojala u pravom smislu reči, a trenutni razlaz između SAD i EU dodatno komplikuje situaciju. On smatra da je trenutno stanje u BiH takvo da se mora postići unutrašnji dijalog među konstitutivnim narodima kako bi se izbegla dalja kriza. Stepić je ukazao na povoljnu geopolitičku situaciju koja može biti iskorišćena za promene u političkom okruženju.
Aleksandar Vranješ je upozorio na kratkovidost bošnjačke političke elite, koja se oslanja na stranu podršku, dok Cicović zaključuje da Republika Srpska brani svoju autonomiju. Nebojša Malić je istakao da su SAD poslale jasnu poruku da ne žele da podržavaju neodržive situacije, dok se Sarajevo suočava sa realnošću koju poriče.
Sve u svemu, tribina je osvetlila duboke političke podela i izazove sa kojima se Bosna i Hercegovina suočava, ukazujući na potrebu za dijalogom i traženjem rešenja koja će obezbediti stabilnost i mir u regionu.
