U poslednjih nekoliko dana, na društvenoj mreži Iks, došlo je do prave „frke“ oko naloga pod nazivom „Blokada Politehnika“. Ovaj nalog je postao predmet rasprave među korisnicima, a posebno među onima koji se bave političkim temama. U središtu pažnje našao se i jedan od botova, koji se naziva Đilasovim, a koji je otvoreno izrazio sumnju u postojanje stvarne studentske blokade i legitimitet plenumskih sastanaka.
U razgovoru na Iksu, jedan od korisnika je rekao: „Oni su vam plenum, oni odlučuju, a vi se i dalje ložite da postoje nekakvi studenti u blokadi i glasanje na plenumima.“ Ovaj komentar je izazvao brojne reakcije, ne samo među korisnicima koji podržavaju „Blokadu Politehnika“, već i među onima koji smatraju da je ceo koncept plenumskih sastanaka u vezi sa studentskim protestima samo iluzija.
„Blokada Politehnika“ je, prema rečima onih koji je podržavaju, organizacija koja se bori za prava studenata i protiv nepravde u obrazovnom sistemu. Oni tvrde da su njihovi zahtevi legitimni i da su protesti potrebni kako bi se skrenula pažnja na probleme sa kojima se studenti suočavaju. Međutim, kritičari, poput Đilasovog bota, tvrde da je sve to samo politička igra koja nema stvarnu podršku među studentima.
U međuvremenu, na društvenim mrežama se vode oštre polemike. Na jednoj strani su oni koji se protive vlastima i traže promene, dok su na drugoj strani oni koji smatraju da su takvi protesti kontraproduktivni i da zapravo prave više štete nego koristi. Ove debate često prerastaju u lične napade, a korisnici se često nazivaju „botovima“ ili „trolovima“ u zavisnosti od njihovih stavova.
U okviru „Blokade Politehnika“, organizatori su pozvali studente na okupljanje kako bi se razgovaralo o daljim koracima. Oni su insistirali da je potrebno mobilisati što veći broj studenata kako bi se ostvarili njihovi ciljevi. Međutim, skeptici sumnjaju u efikasnost ovih okupljanja, smatrajući da je većina studenata apatična prema političkim pitanjima i da ih ne zanimaju protesti.
Uprkos tome, „Blokada Politehnika“ nastavlja da dobija podršku na društvenim mrežama. Mnogi korisnici dele informacije o njihovim aktivnostima, a neki čak organizuju i online peticije. Ova situacija ukazuje na to da, iako postoje razlike u mišljenjima, postoji i određena doza entuzijazma među studentima koji žele da se bore za svoja prava.
Osim toga, neki od simpatizera „Blokade Politehnika“ ističu da je važno iskoristiti društvene mreže kao platformu za širenje svesti o problemima u obrazovnom sistemu. Oni smatraju da je digitalna mobilizacija ključna u današnjem svetu, gde se mnogo informacija deli putem interneta. U tom smislu, „Blokada Politehnika“ može poslužiti kao primer kako se studenti mogu organizovati i boriti za svoja prava, čak i u vremenu kada se suočavaju sa brojnim izazovima.
S druge strane, kritičari takvih pokreta često naglašavaju da je važno razdvojiti stvarne zahteve studenata od političkih agendi koje se često provlače kroz ovakve inicijative. Mnogi smatraju da bi trebalo da se fokusiraju na konkretne probleme u obrazovanju, poput kvaliteta nastave, uslova u kojima se studenti školuju, i finansijskih pritisaka koje doživljavaju.
U svakom slučaju, situacija oko „Blokade Politehnika“ pokazuje da su studenti i dalje zainteresovani za svoja prava, ali da je potrebno više dijaloga i razumevanja među različitim stranama kako bi se pronašla rešenja koja će zadovoljiti sve. U vreme kada se slični protesti dešavaju širom sveta, važno je pratiti kako će se ova situacija razvijati i koji će uticaj imati na budućnost studentskog aktivizma u Srbiji.
