Početak nove školske godine ponovo donosi na površinu pitanje vakcinacije dece, posebno MMR vakcine koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubeole. Iako je potvrda o obavljenoj imunizaciji deo dokumentacije koja se proverava prilikom sistematskog pregleda pred polazak u prvi razred, praksa pokazuje da nijednom detetu u Beogradu nije uskraćeno pravo na obrazovanje zbog toga što nije vakcinisano.
Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd pokazuju da se obuhvat MMR vakcinacijom poslednjih godina postepeno povećava, što stručnjaci ocenjuju kao ohrabrujući trend. Međutim, upozoravaju da je potrebno nastaviti sa imunizacijom kako bi se dostigao nivo kolektivnog imuniteta i sprečilo ponovno širenje zaraznih bolesti.
Prema zvaničnim podacima, obuhvat drugom dozom MMR vakcine kod dece predškolskog uzrasta u 2025. godini iznosio je 87,46 odsto. Godinu ranije bio je 86,63 odsto, 2023. godine 85,90 odsto, a 2022. godine 83,12 procenata. Prim. dr Ivana Begović Lazarević, specijalista epidemiologije i načelnik Jedinice za imunizaciju, ističe da se svake godine registruje postepeno povećanje broja vakcinisane dece.
„Postignute vrednosti su veće u poređenju sa prethodnim godinama. Iz godine u godinu beležimo postepeni rast obuhvata vakcinacijom. Ipak, cilj je da dostignemo najmanje 95 odsto vakcinisane dece, jer se tek tada obezbeđuje kolektivni imunitet koji štiti i one koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu“, naglašava dr Begović Lazarević.
MMR vakcina se daje u dve doze. Prva se prima nakon navršenih 12 meseci života, dok se druga daje pred polazak u prvi razred osnovne škole ili u prvom razredu. Deca koja nisu vakcinisana u predviđenom roku mogu naknadno da prime propuštene doze sve do punoletstva, a u nekim slučajevima i kasnije, u skladu sa epidemiološkim indikacijama.
Najveći obuhvat, veći od 90 odsto, tokom prošle godine zabeležen je u domovima zdravlja Novi Beograd, Barajevo, Lazarevac, Surčin i Obrenovac, dok je najmanji bio na Starom gradu. Iako se vakcinalni status unosi tokom sistematskog pregleda pred upis u školu, u praksi se postupak ne završava odbijanjem deteta za upis. Pedijatar proverava da li je dete primilo sve obavezne vakcine, a ako nije, vodi evidenciju i najčešće poziva roditelje da obave imunizaciju, osim kada postoje medicinske kontraindikacije.
Pravnici i zdravstveni radnici podsećaju da osnovno obrazovanje u Srbiji predstavlja zakonsku obavezu i da ne postoji propis koji omogućava školi da odbije upis deteta isključivo zbog toga što nije vakcinisano. U slučaju da dete nije vakcinisano bez opravdanog medicinskog razloga, postupak se vodi između roditelja i zdravstvene službe, koja može preduzeti mere predviđene Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.
Drugim rečima, vakcinalni status jeste predmet provere, ali nije osnov po kojem škola odlučuje da li će dete biti upisano. Tokom prethodnih godina nijedna osnovna škola u Beogradu nije odbila da upiše dete zbog toga što nije primilo MMR ili neku drugu obaveznu vakcinu. U većini slučajeva, roditelji dobijaju upozorenje i poziv da vakcinaciju obave u najkraćem roku.
Iako još nisu sva deca vakcinisana, podaci pokazuju da sve veći broj roditelja prihvata preporuke lekara i odlučuje da zaštiti svoju decu od bolesti koje mogu izazvati ozbiljne komplikacije. Stručnjaci ocenjuju da je rast obuhvata dobar pokazatelj, ali podsećaju da do željenog nivoa kolektivne zaštite još ima prostora. Sa dolaskom novog školskog leta, važno je nastaviti sa edukacijom i podizanjem svesti o značaju vakcinacije među roditeljima i društvom u celini.
