Rast životnog standarda stanovništva u Srbiji između 2015. i 2024. godine rezultat je značajnog povećanja zarada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. U 2015. godini, domaćinstvu je bilo potrebno 1,51 prosečna neto zarada da pokrije troškove prosečne potrošačke korpe, dok je do 2024. godine taj odnos smanjen na 1,06 plata. Ovaj trend ukazuje na poboljšanje kupovne moći građana i povećanje životnog standarda.
U drugom kvartalu 2024. godine, kupovna moć građana ostala je stabilna u odnosu na prethodni kvartal. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u ovom periodu bila je potrebna jedna prosečna zarada, dok je minimalna potrošačka korpa zahtevala 0,52 prosečne zarade, što je identično stanju iz prvog kvartala 2024. godine. Ipak, u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, primećuje se porast kupovne moći. Naime, u drugom kvartalu 2023. godine za pokriće prosečne potrošačke korpe bilo je potrebno 1,06 plata, dok je sada to smanjeno na jednu platu.
Minimalna potrošačka korpa iznosila je 0,52 prosečne zarade, što je poboljšanje u odnosu na 0,55 iz istog kvartala prethodne godine. Ovi podaci ukazuju na to da je životni standard građana postepeno rastao, a da su troškovi života postajali dostupniji.
Posmatrano po gradovima, u drugom kvartalu 2025. godine, kupovna moć iznad republičkog proseka zabeležena je u Beogradu, gde je odnos prosečne potrošačke korpe i prosečne zarade bio 0,83. U Novom Sadu taj odnos iznosi 0,98, dok su Kragujevac i Smederevo imali 0,99, a Niš 0,96. Ovi podaci govore o regionalnim razlikama u životnom standardu i kupovnoj moći.
U ostalim gradovima koji se statistički prate, prosečne zarade su pokrivale minimalnu potrošačku korpu, ali ne i prosečnu. Ovakvi podaci ukazuju na to da postoje značajne razlike u ekonomskom blagostanju između glavnih urbanih centara i manjih gradova. U gradovima s nižim prosečnim platama, stanovništvo se suočava sa izazovima prilikom pokrivanja osnovnih životnih troškova.
Povećanje zarada i rast životnog standarda doprinose poboljšanju kvaliteta života građana. S obzirom na to da se troškovi života smanjuju u odnosu na zarade, građani mogu lakše planirati svoje budžete, štedeti i investirati u budućnost. Ovo je posebno važno za mlade porodice i pojedince koji žele da obezbede bolji standard života za sebe i svoje potomke.
Iako su podaci o rastu životnog standarda ohrabrujući, važno je napomenuti da se situacija može razlikovati u zavisnosti od različitih faktora kao što su ekonomska politika, inflacija i globalne ekonomske prilike. Takođe, važno je raditi na daljem unapređenju ekonomskih uslova kako bi se osiguralo da rast zarada bude održiv i da se nastavi s poboljšanjem životnog standarda svih građana.
U zaključku, rast životnog standarda u Srbiji tokom poslednjih godina je rezultat značajnog povećanja zarada, što je doprinelo poboljšanju kupovne moći. Iako postoje regionalne razlike u životnom standardu, opšti trend je pozitivan i ukazuje na to da građani imaju sve više mogućnosti za kvalitetniji život. Ovi podaci su važni za planiranje budućih ekonomskih politika i strategija koje će dodatno unaprediti životne uslove u Srbiji.
