Porast globalne temperature predstavlja ozbiljnu pretnju za zdravlje ljudi i način života. Nova studija objavljena u časopisu „The Lancet Global Health“ otkriva da bi do 2050. godine, usled klimatskih promena, moglo doći do prelaska miliona ljudi na sedentarni način života. Ova promena mogla bi dovesti do dodatnih 470.000 do 700.000 prevremenih smrti godišnje.
Istraživači su analizirali podatke iz globalnih zdravstvenih istraživanja Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i podatke o temperaturi iz baze Univerziteta Istočne Anglije, obuhvativši 156 zemalja u periodu od 2000. do 2022. godine. Rezultati su pokazali da se za svaki dodatni mesec sa prosečnom temperaturom iznad 29 stepeni Celzijusa stopa fizičke neaktivnosti globalno povećava za otprilike 1,4 procentna poena. Trenutno, oko 65 odsto svetske populacije je dovoljno fizički aktivno, ali nedovoljno kretanje doprinosi oko pet odsto svih smrtnih slučajeva u svetu.
Simulacije korišćene u studiji ukazuju na to da bi porast temperature mogao dodatno pogoršati već postojeće probleme sa fizičkom neaktivnošću. Najveći uticaj očekuje se u tropskim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, posebno u regionima poput Kariba i podsaharske Afrike. Na primer, u Somaliji bi broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću izazvanom vrućinom mogao do 2050. godine dostići oko 70 na 100.000 stanovnika. Vrućine otežavaju fizičku aktivnost jer kretanje postaje fizički i psihološki zahtevnije, što dovodi do smanjenja nivoa aktivnosti.
Efekti klimatskih promena na fizičku aktivnost i zdravlje mogli bi biti izraženiji kod žena i starijih osoba, čija tela teže regulišu telesnu temperaturu. Vodeći autor studije, Kristijan Garsija-Vitulski, naglašava da ni zemlje sa visokim prihodima neće biti pošteđene. U Sjedinjenim Američkim Državama, prema procenama studije, broj smrtnih slučajeva povezanih sa fizičkom neaktivnošću usled vrućina mogao bi do 2050. godine doseći oko 2,5 na 100.000 stanovnika.
Autori studije preporučuju da kreatori politika prilagode urbani dizajn kako bi omogućili bezbednu fizičku aktivnost tokom ekstremnih vrućina. To uključuje jasnije javnozdravstvene smernice i veći pristup klimatizovanim prostorima za vežbanje. Ipak, istraživači naglašavaju da su dugoročna rešenja povezana sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, jer razlika između scenarija niskih i visokih emisija može značiti stotine hiljada dodatnih smrtnih slučajeva širom sveta.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, postaje jasno da klimatske promene ne utiču samo na životnu sredinu, već imaju i ozbiljne posledice po zdravlje i dobrobit ljudi. Promene u klimatskim uslovima mogu značajno uticati na fizičku aktivnost i povećati rizik od smrtnosti, posebno u najugroženijim populacijama. Ove informacije treba da podstaknu pojedince, zajednice i vlade da preduzmu akcije za smanjenje emisija i prilagođavanje životnog prostora u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, posebno u svetlu predstojećih klimatskih izazova.
U svetlu ovih činjenica, jasno je da je potrebno hitno delovanje na globalnom nivou kako bi se smanjili negativni uticaji klimatskih promena na ljudsko zdravlje i kvalitet života. Edukacija, jačanje infrastrukture i svesnost o važnosti fizičke aktivnosti su ključni koraci ka očuvanju zdravlja u uslovima sve većih temperatura. Ova studija naglašava potrebu za sveobuhvatnim pristupom i saradnjom među državama kako bi se obezbedila bolja budućnost za sve nas.
