Skupština privremenih institucija u Prištini nije izabrala predsednika na večerašnjoj sednici zbog nedostatka kvoruma, što je dovelo do automatskog raspuštanja Skupštine. Predsednica parlamenta, Aljbulena Hadžiu, saopštila je na kraju sednice da je, shodno odluci Ustavnog suda, proces izbora predsednika završen i da će izbori biti zakazani u roku od 45 dana. Ovaj razvoj događaja nastao je nakon što je rok koji je odredio Ustavni sud istekao u ponoć, a prema toj odluci, ako predsednik nije izabran, skupština se automatski raspušta.
Na sednici nisu prisustvovali poslanici opozicionih stranaka, zbog čega nije bilo kvoruma od 80 poslanika, što je prema ustavu privremenih institucija neophodno za izbor predsednika. Sednica je nastavljena oko 23:15, nepun sat pre isteka roka za izbor predsednika, a tokom ponedeljka i utorka je odlagana tri puta zbog nedostatka kvoruma.
Opozicija je optužila stranku Samoopredeljenje i njenog lidera Aljbina Kurtija za neuspeh u izboru predsednika, ističući da su prekršili ustav započinjanjem procedure glasanja bez potrebnog kvoruma. Kurti je, s druge strane, održao dve konferencije za medije, gde je ponovo okrivio opoziciju za neuspeh, ističući da su odbili sve predloge Samoopredeljenja i nisu izneli svoj predlog.
Prema ustavu privremenih institucija i presudi Ustavnog suda, za izbor predsednika u prva dva kruga glasanja potrebne su dve trećine glasova, odnosno 80, dok je za treći krug potrebna prosta većina od 120 poslanika, odnosno 61 glas. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za političku stabilnost u regionu.
Predstojeći izbori za skupštinu privremenih institucija biće treći u poslednjih 16 meseci, s obzirom na to da su u februaru 2025. godine održani redovni, a u decembru vanredni izbori. Očekuje se da će ovi izbori dodatno uticati na politički pejzaž Kosova, dok se stranke pripremaju za novu izbornu trku.
Ova situacija takođe naglašava duboke razlike između vladajućih i opozicionih stranaka, a nedostatak dijaloga može dodatno otežati rešavanje ključnih pitanja za budućnost Kosova. Opozicija smatra da su trenutni lideri izgubili dodir sa realnošću i ne uspevaju da iznesu jasne i održive predloge koji bi mogli da zadovolje sve strane.
U međuvremenu, međunarodna zajednica pažljivo prati razvoj situacije na Kosovu, s obzirom na to da politička nestabilnost može imati dalekosežne posledice za ceo region. Očekivanja su da bi se u predstojećem vremenu mogla održati dodatna sastajanja između političkih aktera u cilju postizanja kompromisa i obezbeđivanja funkcionalnosti institucionalnog okvira.
Kao jedan od ključnih izazova, od novog predsednika očekuje se da se fokusira na unapređenje ekonomskih i socijalnih pitanja koja muče građane, kao i na jačanje vladavine prava. Nadamo se da će politički lideri na Kosovu prepoznati značaj saradnje i zajedničkog rada na izgradnji stabilnog i prosperitetnog društva za sve građane, bez obzira na njihove političke ili etničke pripadnosti.
U ovom trenutku, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i koje će korake preduzeti stranke kako bi obezbedile uspešne izbore u predstojećem periodu. Kao što se pokazalo, politička scena na Kosovu je veoma dinamična i često nepredvidiva, a predstojeći izbori bi mogli doneti nove promene i preokrete u političkoj strukturi zemlje.
