U Beogradu je zabeležen značajan porast akutnih respiratornih infekcija (ARI) i oboljenja sličnih gripu. Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Beograd, u drugoj nedelji septembra 2025. godine, akutne respiratorne infekcije su porasle za 20,3 odsto, dok su oboljenja slična gripu porasla za čak 51,8 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. U ovom periodu, registrovano je 7.870 obolelih od ARI, što je za 1.330 više nego u prvoj nedelji septembra, kada je broj bio 6.540. Takođe, oboljenja slična gripu su zabeležena kod 246 osoba, dok ih je u prvom nedelji bilo 162.
Sezona respiratornih virusnih infekcija obično traje od jeseni do ranog proleća. Kako se temperature smanjuju, prirodna otpornost organizma opada, što povećava sklonost infekcijama disajnih puteva. Akutne respiratorne infekcije su među najčešćim infekcijama koje savremeni čovek doživljava, a odrasli prosečno obolevaju 3 do 5 puta godišnje, dok deca obolevaju još češće.
U grupu ovih bolesti spadaju infekcije respiratornog trakta izazvane različitim mikroorganizmima, pretežno virusima, dok su bakterije ređi uzročnici. Najčešći virusi koji izazivaju ARI su virusi influence, parainfluence, respiratorni sincicijalni virus, rinovirusi, adenovirusi i drugi.
Simptomi akutnih respiratornih infekcija uključuju kijavicu, kašalj, iritaciju i curenje iz nosa, povišenu telesnu temperaturu, bolove u mišićima i zglobovima, glavobolju, bol u grlu, drhtavicu i malaksalost. Ove tegobe obično traju od 2 do 7 dana. Najčešće se ARI manifestuju kao akutni nazofaringitis, poznatiji kao prehlada, ali mogu se javiti i upale grla, sinusa, srednjeg uha, pa čak i upale donjih disajnih puteva, bronhitisa i pneumonije.
Dr. Ivana Begović Lazarević, načelnica Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu, ističe da grip može iznenada da se javi, ponekad u roku od nekoliko sati, a simptomi mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko nedelja, posebno ako dođe do komplikacija ili teže forme bolesti. Uobičajeni simptomi gripa uključuju povišenu telesnu temperaturu, groznicu, malaksalost, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima, kašalj, bol u grlu i pojačanu sekreciju iz nosa.
Prevencija gripa se smatra veoma važnom, a najefikasnija mera je vakcinacija. S obzirom na to da se virus gripa brzo menja, godišnja vakcinacija je preporučljiva za sve, posebno za rizične grupe kao što su stariji, trudnice i osobe sa hroničnim bolestima.
U svetlu ovih podataka, zdravstvene vlasti apeluju na građane da preduzmu preventivne mere. To uključuje redovno pranje ruku, izbegavanje bliskog kontakta sa obolelima, kao i korišćenje zaštitnih maski u zatvorenim prostorima gde se okuplja veći broj ljudi, posebno tokom epidemija.
Osim toga, važno je održavati dobar imunitet kroz pravilnu ishranu, fizičku aktivnost i dovoljno sna. Zdravstveni stručnjaci takođe preporučuju da se obavezno poseti lekar ako simptomi postanu ozbiljni ili se ne povuku nakon nekoliko dana.
Uprkos porastu obolelih, većina slučajeva ARI i gripa je blaga i ne zahteva specijalizovanu medicinsku pomoć. Međutim, praćenje simptoma i adekvatna reakcija mogu pomoći u sprečavanju širenja bolesti i komplikacija.
Ova situacija ukazuje na važnost javnog zdravlja i potrebnu svest građana o respiratornim infekcijama, posebno u sezoni kada su ovakve bolesti česte. S obzirom na trenutne podatke, preporučuje se oprez i pridržavanje zdravstvenih smernica kako bi se smanjio rizik od obolevanja.
