Prijatelji i kolege, uz prisustvo supruge Lene i ćerke Une, danas su se na komemorativnom skupu oprostili od glumca Erola Kadića (1955 – 2025) u Ateljeu 212. Erol Kadić ostavio je neizbrisiv trag u svetu pozorišta i filma, a njegovo nasleđe će se pamtiti kroz brojne uloge koje je igrao tokom svoje bogate karijere.
Prvi susret kolega sa Erolom dogodio se 1976. godine na Fakultetu dramskih umetnosti, kada se prijavilo šest stotina kandidata. Svetozar Cvetković, poznati glumac i Erolov kolega, prisetio se tog trenutka, ističući da je već tada Erol imao posebno lice i talenat koji su ga izdvajali od ostalih. Njegova odlučnost da postane deo beogradske pozorišne scene bila je očigledna, a uskoro je postao član Ateljea 212, gde je proživeo najlepše trenutke svoje karijere.
Tokom svoje karijere, Kadić je ostvario više od 50 pozorišnih uloga u Ateljeu 212, među kojima se izdvajaju naslovi kao što su „Korešpodencija“, „Čudo u Šarganu“, „Oj, Srbijo nigde ‘lada nema“, „Kosančićev venac 7“, „Turneja“, „Sveti Georgije ubiva aždahu“ i „Otac na službenom putu“. Njegova umetnička svestranost omogućila mu je da igra i u drugim pozorištima poput SKC-a, a od 1998. godine počeo je da se bavi i režijom. U Ateljeu je postavio predstave kao što su „Pijanista“, „Zabavljač“, „Džepovi puni kamenja“ i „Jedan Pikaso“, kao i mnoge naslove u nezavisnim produkcijama. Erol Kadić bio je deo nekoliko nezaboravnih filmova, uključujući „Splav meduze“, „Podzemlja“, „O pokojniku sve najlepše“, „Laf u srcu“ i „Kupi mi Eliota“, a takođe je učestvovao u brojnim televizijskim serijama.
Osim što je bio talentovan glumac, Cvetković je naglasio da je Erol imao i poseban talenat za život. Bio je sjajan kuvar i često je iznenađivao svoje kolege svojim kulinarskim veštinama. Kada bi ih poslužio svojim jelima, obavezno bi rekao: „Život opet ima smisla“, što je postalo njegova poznata rečenica. O Erolu su toplo govorile i njegove kolege Sofija Juričan i Miloš Petrović Trojpec, dok je Milica Mihajlović istakla njegovu prefinjenost, privrženost i toplinu. Njegova mašta i san o lepim stvarima ostavili su snažan utisak na sve koji su ga poznavali.
Aleksandar Srećković Kubura je naglasio da je Erol do samog kraja bio radoznao, pun energije i radosti. Njegova karakteristična pojava, sa maramom oko vrata i osmehom, ostavila je neizbrisiv trag u sećanju svih koji su ga poznavali. Aljoša Vučković je podelio anegdotu iz prošlosti kada mu je Erol zamolio da pročita jednu njegovu pesmu za predstavu „Brod plovi“, smatrajući da je ta pesma najbolji način da se oproste od njega.
Sahrana Erola Kadića zakazana je za utorak, 13. maja u 11.45 na Bežanijskom groblju u Beogradu. Ova tragična vest o njegovom odlasku ostavila je dubok trag u srcima mnogih, a njegov doprinos umetnosti i kulturi će se pamtiti i poštovati. Erol Kadić će zauvek ostati u sećanju kao veliki umetnik, prijatelj i osoba koja je svojim prisustvom obogatila živote mnogih. Njegova ljubav prema pozorištu i životu ostaviće neizbrisiv trag u srcima svih koji su imali privilegiju da ga poznaju i rade s njim.
