Natalija Mijatović, ugledna umetnica iz Beograda koja trenutno živi i stvara u Sjedinjenim Američkim Državama, predstaviće svoju izložbu pod nazivom „Uteha u snegu“ 9. juna u galeriji „Haos“ u Beogradu. Ova postavka, koja će biti otvorena u 20 časova, ima za cilj da prikaže duboke emocionalne slojeve njenog umetničkog rada kroz crteže na papiru, dasci i platnu. Otvoriće je profesor Fakulteta likovnih umetnosti, Milivoj Miško Pavlović.
Mijatović je rođena u Beogradu, a trenutno je šef Katedre za umetnost i dizajn na Delaver univerzitetu. Njeno akademsko usavršavanje obuhvatilo je Pensilvanija univerzitet, kao i predavanja na Savani i Državnom univerzitetu Njujorka (Bingamton). Njena umetnost istražuje univerzalne teme, prvenstveno se fokusirajući na tihe tragove propalog gradskog pejzaža i odsustvo ljudskog prisustva.
Umetnica se bavi pejzažima koji prikazuju zimskih polja, ogoljenih krošnji drveća i osušenih čaura semena. Prema rečima istoričarke umetnosti i osnivačice galerije „Haos“, Borke Božović, odsustvo u ovim radovima „govori više nego prisustvo“. Mijatović kroz svoju umetnost vrši introspekciju, osluškujući duboke emocionalne slojeve koji su često zatrpani ispod vidljivog. Ona svoj prethodni život pamti kao „zimsku tišinu praznog grada, pepeo spaljenog doma i sneg“. Zima za nju postaje metafora zaustavljenog vremena, žalovanja, iščekivanja i sabiranja snage za obnovu i novo rađanje iz zaleđene zemlje.
Mijatović veruje da lepota može biti čin otpora i da nežnost, krhkost i posvećenost predstavljaju oblik istine. Njena umetnost je način na koji svedoči i pamti uprkos teškim okolnostima života.
U njenom radu prisutan je i duhovni element, ne kao datost, već kao proces koji se neprestano preoblikuje. Dr Jovana Stokić, ugledna kritičarka iz Njujorka, ističe da u Mijatovićevoj umetnosti pažljivo posmatranje postaje prostor trajanja. U tom prostoru, značenje se taloži i zadržava u suspenziji, otvarajući vrata utehe u pejzažima koji deluju ogoljeno, ali nikada ne postaju pustoš. Umesto toga, ostaju zamrznuta stanja iščekivanja, okrenuta mogućim počecima. U tom kontekstu, umetnička praksa Natalije Mijatović rađa emotivnu i slikarsku poetiku.
U tekstu kataloga za beogradsku izložbu, Stokić naglašava da Mijatović već godinama razvija slikarsku praksu koja se vraća jednoj intimnoj konstelaciji – sećanju, rasejanju, pejzažu i istrajnosti utiska. Njena umetnost nikada ne zatvara značenje u stabilan simbolički jezik niti se oslanja na linearnu putanju razvoja. Umesto toga, značenje se stvara kroz trajanje, kroz kruženje koje se ponavlja i odbija da se razreši.
Pejzaži koje Mijatović stvara ne učvršćuju se kao fiksne tačke, već se neprestano pomeraju, noseći tragove drugih prostora, trajanja i sećanja koja opstaju bez potpunog povratka. U njenim radovima, pejzaž postaje slojevito stanje koje zadržava više vremena odjednom, otvarajući mogućnosti za nova tumačenja i dublje razumevanje umetničkog dela.
Izložba „Uteha u snegu“ predstavlja priliku da se upoznate sa emotivnom dubinom i slikarskom poetikom Natalije Mijatović. Njene slike nude jedinstven uvid u unutrašnji svet umetnice i pružaju posmatračima mogućnost da razmisle o vlastitim iskustvima i osećanjima vezanim za teme odsustva, gubitka i nade. Ova izložba je ne samo prilika za umetničko uživanje, već i poziv na introspekciju i razmišljanje o prolaznosti i lepoti života u svim njegovim složenostima.
