Dodelom nagrade “Aleksandar Lifka”, koja se dodeljuje za izuzetan doprinos evropskom filmu domaćim stvaraocima, Radošu Bajiću završeno je 33. izdanje Festivala evropskog filma na Paliću. Bajić, renomirani glumac, reditelj i producent, istakao je da je ova nagrada posebno značajna u njegovoj karijeri, koja traje već 50 godina. On je zahvalio Savetu festivala na ovom priznanju i naglasio važnost festivala kao prostora za umetničko stvaralaštvo, daleko od političkog i društvenog marketinga.
Bajić je primetio da se evropski film vraća izvornim vrednostima koje su oduvek činile suštinu filmske umetnosti. Iako se plašilo da će veštačka inteligencija i virtuelna stvarnost uništiti film kao medij, Bajić veruje da to neće biti slučaj. Veštačka inteligencija može pomoći u produkciji, ali emocije koje živi glumac donosi pred kamerom ne mogu se zameniti.
Kada je reč o domaćoj kinematografiji, Bajić smatra da je igrani film u poslednje vreme izgubio deo svog prostora zbog velike produkcije televizijskih serija. Iako se stvara utisak da se u Srbiji mnogo radi, većina te produkcije čine serije koje se brzo snimaju i prikazuju. Ova hiperprodukcija, kako kaže, ostavlja posledice na film, koji se nekada pripremao godinama. Bajić se seća vremena kada su se veliki filmovi radili pažljivo, dok danas dominiraju serije koje ne ostavljaju dugotrajan utisak.
Bajić je ukazao na problem brzine produkcije, koja često rezultira nedostatkom trajnih vrednosti. On veruje da scenario predstavlja najveću manu srpskog filma, jer se često ne posvećuje dovoljno pažnje njegovom razvoju. Dobar scenario, prema njegovim rečima, zahteva vreme da sazri i da se pripremi, jer bez njega nema ni velikog filma.
Nadalje, Bajić je istakao da se pravi kvalitet jednog dela može videti kroz vreme. Mnogi noviji filmovi i serije brzo padaju u zaborav, dok se klasici, poput serije “Vruć vetar”, i dalje pamte i prepoznaju. On smatra da je važno da ostvarenja ostanu trajna i da se prepoznaju po kvalitetu.
Jedan od značajnih problema u domaćoj filmskoj produkciji je i finansiranje. Bajić smatra da politika previše utiče na odluke o tome koji projekti dobijaju podršku. On ističe da je politika često presudna u odabiru filmova koji će se snimati, što ne doprinosi razvoju kinematografije. Ranije je postojao poseban fond za filmove sa nacionalnom tematikom, ali je taj model ukinut, što mu se ne sviđa.
On se nada da će doći vreme kada će talentovani autori, posebno mladi stvaraoci, imati priliku da realizuju svoje projekte isključivo na osnovu kvaliteta svojih ideja i scenarija, a ne zbog političke podrške. Bajić veruje da je ključno omogućiti umetnicima slobodu kreativnog izražavanja i pružiti im priliku da se dokažu na osnovu svog rada.
Festival evropskog filma na Paliću, prema Bajićevim rečima, predstavlja važnu platformu za umetnike i publiku da se sretnu i razmene ideje. Atmosfera festivala, kao prostora posvećenog stvaralaštvu, pruža priliku autorima da predstave svoje radove i da se povežu sa publikom, što je suština svakog umetničkog festivala.
U zaključku, Bajić naglašava značaj kontinuiteta u filmskoj umetnosti i potrebu za vraćanjem izvornim vrednostima filmskog stvaralaštva. Njegove reči podsećaju nas na to da je film više od pukog zabavnog medija; to je umetnost koja zahteva pažnju, strast i posvećenost. U vremenu brzog tempa i hiperprodukcije, važno je da se ne zaboravi na suštinske vrednosti koje čine film onim što jeste.
