Radni dan postao fragmentiran
Kada se pre četiri meseca američki tehnološki div našao u situaciji da svoje zaposlene mora poslati na rad od kuće, u Majkrosoftu su shvatili da bi iz tog iskustva mogli nešto da nauče. Istražujući kako se ljudi ponašaju i kako timovi funkcionišu, došli su do zanimljivih podataka o radu od kuće, koji su objavljeni u časopisu Harvard Business Review.
Jedan od ključnih uočenih fenomena jeste porast broja sastanaka, ali i njihovo skraćivanje. Dok su sastanci postali češći, njihovo ukupno trajanje je u porastu, ali su pojedinačni sastanci sve više kraći od 30 minuta. Ova promena označava preokret dugogodišnjeg trenda u poslovanju, gde su sastanci često trajali i po sat i više. Fleksibilnost zakazivanja sastanaka omogućila je da se oni češće održavaju u poslepodnevnim satima, što je dovelo do fragmentacije radnog dana. Zaposleni su se suočili sa potrebom da balansiraju između privatnog i poslovnog vremena.
Kada je reč o radnom vremenu, ono se pomerilo u „novu treću smenu“. Statistika pokazuje da je porast aktivnosti između 18 sati i ponoći bio na nivou od 52%. Granice između radnog vremena i pauza, kao i vikenda, dodatno su zamućene, a ponekad i izbrisane. To je dovelo do prosečno dužeg radnog vremena koje su ljudi „poklonili“ svojim kompanijama, u trajanju od prosečno četiri sata nedeljno.
Razlog za ovo produženo radno vreme leži u tome što su zaposleni često uzimali deliće radnog vremena za obavljanje raznih privatnih zadataka. Kako bi nadoknadili vreme provedeno na privatnim obavezama, morali su ustajati ranije ili završavati radni dan kasnije nego što su to radili pre prelaska na rad od kuće. Ovaj fenomen može imati dugoročne posledice po radnu kulturu i zdravlje zaposlenih.
U Srbiji, više od 60% kompanija uvelo je rad od kuće kao novi model poslovanja. Ovaj trend nije bez svojih izazova. Dok su neki zaposleni uživali u fleksibilnosti koju donosi rad od kuće, drugi su se suočili s problemima poput usamljenosti, nedostatka društvene interakcije i teškoćama u razdvajanju privatnog i poslovnog života.
S obzirom na to da je rad od kuće postao norma, kompanije su počele da istražuju načine kako da pomognu svojim zaposlenima da se bolje prilagode ovom novom okruženju. Uvođenjem raznih alata i dodatnih anonimnih anketa, poslodavci su nastojali da prate kako se zaposleni osećaju i kako mogu unaprediti svoje radno okruženje.
Povećanje broja sastanaka može biti korisno, ali je važno da se zaposlenima omogući da imaju dovoljno vremena za fokusiran rad. Preporuka stručnjaka je da se razmotre strategije za smanjenje broja sastanaka ili za njihovo bolje upravljanje, kako bi se zaposlenima omogućilo da budu produktivniji i manje pod stresom.
U svetlu ovih promena, važno je razmisliti o budućnosti rada. Da li će rad od kuće ostati trajna opcija? Kako će se kompanije prilagoditi potrebama svojih zaposlenih? Odgovori na ova pitanja mogu oblikovati radnu kulturu u godinama koje dolaze.
Na kraju, dok se radni dani transformišu i prilagođavaju novim okolnostima, ključni izazov ostaje kako pronaći ravnotežu između produktivnosti i dobrobiti zaposlenih. Fleksibilnost rada od kuće može doneti mnogo prednosti, ali je važno imati na umu da je to samo jedan deo šire slike koja se tiče radne dinamike u savremenom društvu. Razumevanje i adaptacija na ove promene biće ključni za uspeh kako pojedinaca, tako i kompanija u budućnosti.
