Zaposleni u Srbiji često nisu svesni svojih prava kada su u pitanju povrede na radu, a to uključuje i povrede koje se dogode na putu do posla. U prethodnom slučaju, muškarac iz Beograda je povredio nogu tokom pauze van zgrade firme i proveo mesec dana na bolovanju, primajući samo 35% svoje plate. Tek nakon nekog vremena saznao je da se ovakva povreda smatra povredom na radu i da ima pravo na punu naknadu plate.
Prema zakonu, povreda koja se dogodi na putu do ili od posla može biti klasifikovana kao povreda na radu, ali postoje određeni uslovi. Advokat Đorđe Dimić objašnjava da mora postojati prostorna, vremenska i uzročna povezanost između povrede i obavljanja radnog zadatka. Na primer, ukoliko se povreda dogodi dva sata pre nego što zaposleni stigne na posao, to se neće smatrati povredom na radu.
Pitanje se dodatno komplikuje kada zaposleni koristi svoj automobil. U slučaju da dođe do saobraćajne nesreće tokom odlaska ili povratka sa posla, povreda će se smatrati povredom na radu, ali zaposleni neće moći da traži naknadu štete od poslodavca, jer povreda nije nastala njegovom krivicom.
U pravnom okviru, nekoliko zakona reguliše ovu tematiku, uključujući Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, kao i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Ovi zakoni definišu šta se smatra povredom na radu, kako se prijavljuje, kao i obaveze poslodavca u vezi sa tim.
Ukoliko povreda nastane krivicom poslodavca, zaposleni ima pravo na naknadu štete. U suprotnom, ako povreda nije nastala krivicom poslodavca, zaposlenom ne pripada pravo na naknadu. O tome će konačnu reč dati nadležna komisija u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZZO). U slučaju povrede na radu, zaposleni ima pravo na 100% naknadu svoje zarade tokom odsustvovanja.
Osim povreda koje se dogode na radnom mestu, povrede koje se desi tokom pauze takođe su klasifikovane kao povrede na radu. Da bi zaposleni ostvario svoja prava, on mora prijaviti povredu poslodavcu i obavezno se javiti nadležnom zdravstvenom organu na pregled.
Poslodavci, s druge strane, imaju određene obaveze. Oni su dužni da prijave povredu nadležnoj inspekciji rada i organu za unutrašnje poslove, kao i da dostave izveštaj zdravstvenoj ustanovi koja je izvršila pregled povređenog. Takođe, poslodavci su obavezni da isplate naknadu zarade za vreme odsustvovanja zbog privremene sprečenosti za rad.
Pored prava na isplatu naknade zarade, zaposleni imaju i pravo na obavezno zdravstveno osiguranje i zdravstvenu zaštitu. Pravo na naknadu štete usled povrede na radu zaposleni ostvaruje samo ako se utvrdi odgovornost poslodavca za nastalu povredu. Da li se radi o povredi na radu procenjuje organizacija zdravstvenog osiguranja.
U slučaju da zaposleni nije saglasan sa procenom organizacije zdravstvenog osiguranja, on može pokrenuti postupak kod nadležnog suda kako bi utvrdio da li je povreda zaista povreda na radu. Ako se utvrdi odgovornost poslodavca, on će biti dužan da nadoknadi štetu povređenom zaposlenom.
Na kraju, važno je da zaposleni budu informisani o svojim pravima i obavezama kada je reč o povredama na radu, kako bi mogli da zaštite svoje interese i ostvare svoja prava na adekvatnu naknadu.
