Prema poslednjim istraživanjima, prosečna osoba provede oko 7,7 sati dnevno u sedećem položaju. Ova praksa, koja postaje sve učestalija zbog porasta „sedećih“ profesija, može imati ozbiljne negativne posledice po zdravlje. Fizička neaktivnost se smatra četvrtim najčešćim uzrokom smrtnosti u svetu, što ukazuje na hitnu potrebu za promenom načina života.
Mnogi ljudi nisu svesni kako sedenje može uticati na njihovo telo, a stručnjaci upozoravaju na važnost reagovanja pre nego što se pojave ozbiljniji problemi. Jedan od najčešćih problema su bolovi u donjem delu leđa koji se javljaju usled pogrbljenog sedenja. U početku, ovi bolovi mogu biti blagi, ali vremenom se pogoršavaju, često dovodeći do trajnih problema sa kičmom. Kako bi se smanjio rizik od povreda, preporučuje se korišćenje tastature koja je fizički odvojena od ekrana. Na ovaj način, korisnici mogu da izbegnu nadvijanje nad tastaturom, a laktovi će biti bliže telu, dok su zglobovi ispruženi.
Osim bolova u leđima, sedenje može izazvati i probleme sa vratom. Držanje glave pod uglom od 30 stepeni može zahtevati tri do četiri puta više naprezanja mišića nego kada je glava u neutralnom položaju pod uglom od 90 stepeni. Zbog toga je važno pravilno postaviti monitor kompjutera. Idealno je da sredina ekrana bude u nivou brade, čime se postiže neutralna pozicija vrata. Ako korisnici ne mogu da pomere monitor, preporučuje se korišćenje postolja kako bi se izbeglo spuštanje glave.
Problemi sa nogama takođe su česta pojava kod ljudi koji dugo sede. Kada noge nisu u mogućnosti da se ispruže ili pomeraju, mišići počinju da bole. U početku je bol slabiji, ali vremenom postaje sve jači. Da bi se ublažili ovi problemi, korisnici bi trebali da prilagode stolicu tako da im bude udobnije. Stopala bi trebala da budu ravna na podu, dok su kolena savijena i malo iznad ravni kukova. Ova pozicija pomaže u smanjenju pritiska na mišiće nogu i poboljšava cirkulaciju.
Pored fizičkih problema, dugotrajno sedenje može uticati i na mentalno zdravlje. Smanjena fizička aktivnost može dovesti do povećanja stresa, anksioznosti i depresije. Redovno ustajanje i kretanje može značajno poboljšati raspoloženje i mentalnu jasnoću. Stručnjaci preporučuju da se svaka osoba svakih 30 minuta ustane i napravi nekoliko koraka ili izvede jednostavne vežbe istezanja.
Zdravstveni rizici povezani sa sedenjem su ozbiljni, ali postoje načini da se smanje. Osim pravilnog postavljanja radnog prostora, važno je uključiti fizičku aktivnost u svakodnevnu rutinu. Čak i brza šetnja ili lagano vežbanje može doneti značajne koristi za zdravlje. Takođe, korišćenje stepenica umesto lifta, kao i planiranje aktivnih odmora, može pomoći u održavanju zdravog načina života.
S obzirom na sve veći broj ljudi koji rade u kancelarijama i provode većinu dana u sedećem položaju, važno je podići svest o ovim problemima i uložiti napore da se smanje negativni efekti sedenja. Promene u svakodnevnim navikama, kao što su postavljanje pravilnog radnog okruženja, redovno kretanje i vežbanje, mogu značajno poboljšati kvalitet života i zdravlje. Na kraju, briga o svom telu i aktivno delovanje u prevenciji problema može doneti dugoročne koristi za zdravlje i blagostanje.
