Uprkos sve većim izazovima koje donosi savremeni način života, sve više se ukazuje na važnost zdravlja zaposlenih i njegov uticaj na poslovne rezultate kompanija. Tokom predstavljanja nacionalnog projekta „Teži ravnoteži“, istaknuto je da dolazak na posao uprkos zdravstvenim problemima može na kraju koštati poslodavce više nego kada zaposleni ostane kod kuće. Ovaj događaj okupio je predstavnike HR zajednice u Srbiji, koji su diskutovali o važnosti zdravlja zaposlenih za širu ekonomsku sliku zemlje.
Prezentizam, koji se definiše kao rad zaposlenih iako se bore sa zdravstvenim problemima, često generiše veće indirektne troškove od samog odsustva sa posla. Zaposleni koji rade smanjenim kapacitetom zbog bola ili umora često ostvaruju nižu produktivnost, prave više grešaka i sporije izvršavaju zadatke. Ova pojava direktno se odražava na poslovne rezultate kompanije, a procene pokazuju da troškovi povezani sa apsentizmom i prezentizmom na nivou države mogu dostići i do 2,2% bruto domaćeg proizvoda.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na zdravstveno stanje zaposlenih su nezarazne hronične bolesti. Ove bolesti su često povezane sa gojaznošću i sedentarnim načinom života koji je postao karakterističan za modernu radnu sredinu. Prekomerna telesna težina, dijabetes i visok krvni pritisak značajno povećavaju rizik od češćih odsustava sa posla, ali i od dolaska na posao uz zdravstvene smetnje. Statistike ukazuju na to da žene češće odsustvuju sa posla zbog zdravstvenih problema, dok su izostanci izraženiji kod osoba sa prekomernom težinom i hroničnim oboljenjima.
Dimitrije Ivanović iz Privredne komore Srbije naglasio je da zdravlje zaposlenih više nije isključivo individualna odgovornost, već postaje strateško pitanje za kompanije i nacionalnu ekonomiju. U svetlu ovih saznanja, pokrenut je nacionalni projekat „Teži ravnoteži“, koji je rezultat saradnje Ministarstva zdravlja i Udruženja za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije. Ovaj projekat ima za cilj prevenciju gojaznosti i podsticanje zdravijih životnih navika među građanima.
Organizatori ovog projekta ističu da kompanije sve više prepoznaju važnost ulaganja u dobrobit svojih zaposlenih. To se može postići kroz različite programe fizičke aktivnosti, edukacije o ishrani i podsticanje zdravijih radnih navika. Ulaganje u zdravlje zaposlenih ne treba posmatrati kao trošak, već kao investiciju u produktivnost, stabilnost i dugoročan poslovni uspeh.
Zdravlje zaposlenih kao strateško pitanje zahteva promene u pristupu kako kompanija, tako i njenih zaposlenih. Važno je razvijati kulturu koja podržava zdravlje i dobrobit, što može dovesti do smanjenja troškova i poboljšanja poslovnih rezultata. U tom smislu, kompanije bi trebale da razmotre implementaciju različitih programa i inicijativa koje će doprineti poboljšanju zdravlja svojih zaposlenih.
U ovom kontekstu, neophodno je i angažovanje samih zaposlenih kako bi preuzeli odgovornost za svoje zdravlje. Edukacija o značaju fizičke aktivnosti, uravnotežene ishrane i prevencije hroničnih bolesti može imati dugoročan pozitivan uticaj. Takođe, važno je da poslodavci budu otvoreni za dijalog sa zaposlenima o njihovim potrebama i izazovima, kako bi stvorili radnu sredinu koja podržava zdravlje i blagostanje.
U zaključku, zdravlje zaposlenih je ključno za uspeh svake kompanije. Ulaganje u zdravlje zaposlenih može doneti značajne koristi, ne samo za same zaposlene, već i za kompanije i društvo u celini. S obzirom na sve veće izazove koje donosi savremeni način života, važno je da se svi zajedno angažujemo u stvaranju zdravije radne sredine.
