Rada Đuričin, poznata glumica čiji je rad obeležio jugoslovensku i srpsku glumačku scenu, preminula je danas u Beogradu u 91. godini. Njeno zdravstveno stanje bilo je narušeno nakon što je doživela moždani udar pre dve godine, zbog čega je bila hospitalizirana na odeljenju intenzivne nege Specijalne bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“. Lekari su se borili za njen život, a Rada je hrabro i uspešno izborila ovu borbu. Međutim, nažalost, danas je došao kraj.
Rada Đuričin je bila poznata po svojoj pozorišnoj karijeri i ulogama koje je tumačila na sceni. Jedna od najpoznatijih uloga koju će publika pamtiti jeste uloga Rejmond Šandebiz u predstavi „Buba u uhu“ Žorža Fejdoa u režiji Ljubiše Ristića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Osim kao glumica, Rada je bila i književnica, napisavši knjigu-dnevnik „Tajna crne ruke“ koja predstavlja pozorišni dokument o Ristiću i njegovoj kontroverznoj predstavi.
Pored svojih pozorišnih uloga, Rada Đuričin je dramatizovala tekstove svog prijatelja Mome Kapora, te ih izvodila na sceni zajedno sa kolegom Mihailom Mišom Janketićem. Ova saradnja je rezultirala predstavom „Kraj vikenda“ i „011“, a njih dvoje su zajedno proputovali svet kako bi izvodili ove komade.
Osim u pozorištu, Rada Đuričin se isticala i u drugim oblastima umetnosti. Čuveni slikar i književnik je nju portretirao kao „Damu sa šeširom“, a ovaj portret je bio posebno mesto u njenom domu. Poslednjih godina, Radu su najviše pratili i družili se sa glumicom Verom Mujović, s kojom je sarađivala na raznim projektima, uključujući komad „Mala crna haljina“, inspirisan životom slavne kreatorke Koko Šanel.
Rada Đuričin će ostati upamćena kao jedna od najznačajnijih jugoslovenskih i srpskih glumica, čija je energija i talenat obogatio mnoge pozorišne predstave i filmove. Njen doprinos umetnosti će zauvek ostati deo kulturne baštine Srbije i regiona. Njena smrt predstavlja veliki gubitak za srpsku glumačku scenu, ali će se njen lik i delo trajno čuvati i proslavljati u sećanju publike i kolega. Rada Đuričin je ostavila neizbrisiv trag u jugoslovenskoj kulturi, ostavljajući iza sebe bogato i inspirativno nasleđe koje će živeti kroz njeno umetničko delo i sećanje onih koji su je poznavali i voleli.