Trećina zaposlenih u IT firmama, marketinškim agencijama i malim i srednjim preduzećima želi da nastavi s radom van kancelarije i nakon pandemije korona virusa, pokazalo je istraživanje koje je sprovela organizacija Startit. Anketa, koja je realizovana putem Tvitera, otkrila je da 18,5 odsto zaposlenih oseća usamljenost dok rade od kuće, jer im nedostaju kolege.
Rad od kuće postao je sve popularniji, a zaposleni vide brojne prednosti ovog načina rada. Prema rezultatima ankete, 55,7 procenata anketiranih želi da ima mogućnost da bira hoće li raditi u kancelariji ili od kuće. Većina anketiranih, tačnije 82,3 odsto, smatra da se količina posla koju obavljaju od kuće nije značajno promenila u odnosu na rad iz kancelarije.
Ova promena u radnom okruženju dovela je do toga da su mnogi radnici postali fleksibilniji i da su uspeli da bolje organizuju svoje vreme. Radnici su istakli da im rad od kuće omogućava bolju koncentraciju i fokusiranost. Pored toga, štednja vremena na putu do posla se takođe navodi kao značajna prednost. Međutim, suočavaju se i sa izazovima, kao što su usamljenost i osećaj da nemaju ograničeno radno vreme.
Zanimljivo je da je pre pandemije, između 26 i 30 procenata anketiranih radilo od kuće bar jedan dan nedeljno. Taj broj se povećao sedam puta tokom pandemije, kada je 12,1 procenat anketiranih radilo svih pet dana nedeljno od kuće. Takođe, više od polovine anketiranih izjavilo je da su dobili neophodnu motivaciju i podršku za rad, dok je 64,1 procenat dobio potrebnu opremu za rad od kuće.
U anketi je učestvovalo 53 procenata muškaraca, a 64 procenata ispitanika živi i radi u Beogradu. Najveći deo anketiranih, oko 70 procenata, ima između 25 i 40 godina, dok 30 procenata radi u IT firmama. Ovi podaci ukazuju na to da je rad od kuće postao posebno privlačan za mlađu populaciju, koja je često više prilagodljiva novim tehnologijama i načinima rada.
Istraživanje je takođe pokazalo da je 6,1 procenat anketiranih spremno da se preseli iz velikih gradova u unutrašnjost ili na selo kako bi radili na daljinu. Ovaj trend može ukazivati na promene u načinu razmišljanja zaposlenih, gde se više ne vezuju za urbane sredine zbog posla, već traže kvalitetniji život van gradskih gužvi.
Osim toga, rad od kuće omogućava zaposlenima da lakše usklade profesionalni i privatni život. Mnogi su istakli da im je fleksibilnost u radnom vremenu pomogla da bolje upravljaju svojim svakodnevnim obavezama. S obzirom na sve prednosti, malo je onih koji se žele vratiti isključivo na rad u kancelariji. Samo svaki deveti ispitanik je izrazio želju da se vrati starim načinima rada.
U svetlu ovih informacija, kompanije bi trebalo da razmotre svoje politike rada na daljinu i ponude fleksibilne opcije zaposlenima. Ova prilagodljivost može doprineti većem zadovoljstvu zaposlenih, što je ključno za zadržavanje talenata i povećanje produktivnosti. Rad od kuće, uz adekvatnu podršku i opremu, može postati standard u mnogim industrijama, a ne samo privremena mera.
Na kraju, rad od kuće predstavlja promenu koja je donela mnoge benefite, ali i izazove. Usamljenost i nedostatak ograničenja radnog vremena su problemi koje treba adresirati. Ipak, sa pravim pristupom i resursima, rad od kuće može postati dugoročno rešenje koje zadovoljava potrebe zaposlenih i poslodavaca. U vreme kada se svet menja, prilagođavanje novim okolnostima postaje ključno za uspeh na tržištu rada.
