Mlađa generacija u Srbiji ima jasno izražen stav kada je reč o radu od kuće. Prema istraživanjima, čak 35 procenata mladih ljudi uzrasta od 16 do 24 godine preferira rad od kuće, dok je za 40 procenata njih ova opcija ključni kriterijum prilikom odabira posla. Tokom pandemije koronavirusa, rad od kuće postao je nova realnost za mnoge, a milioni zaposlenih su svoje kancelarije zamenili kuhinjskim stolovima i dnevnim sobama.
Post-pandemijsko vreme donelo je izazove kako za zaposlene, tako i za poslodavce. Mnogi su se navikli na stečenu slobodu, ali sve veći broj šefova želi da se njihovi timovi vrate u kancelarije. Prema analizi koju je objavio nemački Bild, ključno pitanje je koliko je danas rasprostranjen rad od kuće. Istraživanja pokazuju da, i pored pritiska poslodavaca, značajan broj ljudi i dalje radi od kuće. Trenutno, 23,5 procenata zaposlenih redovno radi na daljinu, od čega 13,2 procenata to radi svakodnevno.
Različiti sektori pokazuju različite obrasce rada od kuće. Tokom zaključavanja u 2020. godini, udeo radnika na daljinu iznosio je 27 procenata, dok je pre pandemije bio samo oko 12 procenata. Najveći broj onih koji rade od kuće dolazi iz IT sektora, gde 39 procenata samozaposlenih i 40,5 procenata menadžera i rukovodilaca obavlja svoje zadatke sa udaljene lokacije.
Kajo Sampajo, autor na platformi Zety i sertifikovani karijerni savetnik, naglašava prednosti rada na daljinu. On ističe da rad od kuće omogućava zaposlenima da duže spavaju, izbegavaju svakodnevna putovanja na posao i prave pauze kada im je to zaista potrebno. Ova sloboda može povećati zadovoljstvo zaposlenih, ojačati lojalnost prema kompaniji i smanjiti rizik od sindroma sagorevanja. U konačnici, to može smanjiti broj dana provedenih na bolovanju i povećati produktivnost.
Međutim, strah od gubitka kontrole predstavlja izazov za mnoge poslodavce. Mnoge kompanije se plaše pada efikasnosti kada zaposleni nisu direktno nadgledani u kancelariji. Iako postoje studije koje ne pokazuju opšti pad produktivnosti, zabrinutost poslodavaca je evidentna. U Sjedinjenim Američkim Državama, otprilike tri od četiri kompanije priznaju da koriste alate za digitalni nadzor, kao što su praćenje aktivnosti na ekranu ili snimanje pokreta miša.
Mlađa generacija ima jasan stav po ovom pitanju. Čak 35 procenata mladih ljudi uzrasta od 16 do 24 godine preferira rad od kuće, a za 40 procenata njih, ova opcija je ključni kriterijum pri izboru posla. Ova statistika ukazuje na to da se mladi sve više oslanjaju na fleksibilnost koju rad od kuće donosi, tražeći ravnotežu između profesionalnog i privatnog života.
Međutim, pravni okvir još uvek nije u potpunosti prilagođen ovim novim trendovima. Prema nemačkom zakonu o radu, ne postoji opšte zakonsko pravo na rad od kuće. Ova opcija zavisi isključivo od dogovora između zaposlenih i poslodavaca, tj. da li je rad od kuće definisan ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom. Ovo može predstavljati izazov za zaposlene koji žele da osiguraju ovu fleksibilnost, ali i za poslodavce koji se suočavaju sa potrebom da prilagode svoje politike i procedure kako bi zadovoljili potrebe moderne radne snage.
Sve u svemu, rad od kuće postaje sve prisutniji u poslovnom okruženju, a mlađa generacija ga smatra važnim faktorom u odabiru posla. Kako se svet rada menja, tako se i očekivanja zaposlenih razvijaju, što zahteva prilagođavanje poslodavaca i pravnog okvira kako bi se ostvarila ravnoteža između produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih.
