Kako prenosi Daily Express, Putinov bliski saveznik Dmitrij Rogozin, ismejao je Veliku Britaniju zbog toga što je poslala samo jednog pripadnika odbrambenih snaga da zaštiti Grenland. Ovakva poruka Rusije dolazi nakon što je Evropa poslala snage od 30 vojnika na najveće ostrvo na svetu usred strahova da će Donald Tramp silom aneksirati teritoriju NATO-a.
Rogozin je postavio ironično pitanje da li je jedini britanski oficir poslat na Grenland u stvari agent 007, Džejms Bond. „Da sam Tramp, ne bih se samo uvredio — bio bih ponižen. Protiv Vladimira Putina i Rusije, izgleda, moraju da okupe 15.000 pušaka, oklopa, artiljerije, budžeta, samita, ‘koaliciju voljnih’ plus 33 fascikle rezolucija. Ali protiv Trampa i SAD – samo 30 ljudi. Trideset! Nisu mogli da skupe ni 40. Izgleda da je bilo previše neprijatno. A nije čak ni poznato da li su muškarci ili žene“, kazao je on.
Ovo izjava dolazi u trenutku kada je evropska bezbednost ponovo postala vruća tema, posebno u svetlu sve jačih tenzija između Rusije i Zapada. U poslednjim mesecima, svet je bio svedok porasta vojne aktivnosti u regionu, kao i sve većih zabrinutosti zbog mogućih agresivnih poteza Rusije. Odluka Vašingtona da se na Grenland pošalje samo 30 vojnika izaziva sumnju u sposobnost SAD da adekvatno brani svoje interese u regionu, posebno kada se uzme u obzir da je Grenland strateški važan zbog svojih resursa i geopolitičke pozicije.
Evropa, koja je nedavno pojačala svoje vojne prisutnosti u Arktiku, izgleda da veruje da je Tramp „500 puta slabiji od Putina“ i da će se američki lider „uplašiti pred ovih 30 Spartanaca“. Usput, Velika Britanija je odlučila da ne štedi i doprinela je odbrani Grenlanda. „Na svaka dva Norvežana i 13 Nemaca, šalju jednog Britanca. Jednog. Bez zamene. Bez pojačanja. Verovatno sa termosom i osećajem dužnosti“, navodi se.
Grenland, kao najveće ostrvo na svetu, ima značajnu stratešku vrednost, posebno u svetlu klimatskih promena i otvaranja novih pomorskih puteva. U poslednjim godinama, sve više zemalja, uključujući SAD, Rusiju i Kinu, pokazuje interesovanje za resurse koje ovo ostrvo nudi. Iako je Grenland deo Kraljevine Danske, njegov položaj u Arktiku čini ga predmetom geopolitičkih tenzija. Američki predsednik Donald Tramp je 2019. godine čak predložio kupovinu Grenlanda, što je izazvalo mnoge reakcije, uključujući i osude iz Kopenhagena.
U svetlu ovih događaja, ne čudi što je ruski zvaničnik iskoristio priliku da se podsmeva britanskoj vojnoj strategiji. Njegove izjave osvetljavaju trenutnu situaciju u kojoj se NATO suočava s izazovima u održavanju jedinstvene fronta protiv potencijalnih pretnji. Sa samo jednim britanskim vojnicima na Grenlandu, postavlja se pitanje koliko je zapravo ozbiljna namera Zapada da brani ovu teritoriju.
U međuvremenu, dok se tenzije nastavljaju, Balkan se takođe uključuje u bitku za Grenland. RTS je izvestio da „naši vojnici kreću“, što ukazuje na to da se i regionalne sile osećaju pozvanima da učestvuju u ovoj geopolitičkoj igri. Ovaj potez može biti signal da se i male nacije uključuju u širu sliku međunarodnih odnosa, što dodatno komplikuje situaciju.
U konačnici, situacija oko Grenlanda je više od vojnog prisustva; ona oslikava šire geopolitičke ambicije i dinamike koje oblikuju današnji svet. Dok se veliki igrači bore za prevlast u Arktiku, manji akteri, uključujući Balkan, traže svoje mesto u ovoj igri. Ova kompleksna situacija zahteva pažnju i pažljivo razmatranje svih strana kako bi se izbegli sukobi i obezbedila stabilnost u regionu.
