Američke obaveštajne službe su izdale nove izveštaje koji upozoravaju da ruski predsednik Vladimir Putin namerava da zauzme celu Ukrajinu i povrati teritorije koje su pripadale bivšem Sovjetskom Savezu. Ovi izveštaji, koje je objavio Rojters, zasnovani su na informacijama od šest izvora iz američke obaveštajne zajednice, a suprotstavljaju se tvrdnjama bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa i njegovih pregovarača koji veruju da Putin želi da okonča sukob u Ukrajini.
Prema ovim izvorima, stavovi američkih zvaničnika ostaju dosledni od početka rata 2022. godine, podržavajući mišljenje evropskih lidera i obaveštajnih agencija da Putin teži ne samo celoj Ukrajini, već i teritorijama država bivšeg Sovjetskog bloka, uključujući članice NATO-a. Majk Kvigli, član Demokratskog odbora za obaveštajne poslove, istakao je da su obaveštajni podaci o Putinovim namerama bili jasni i da su evropske zemlje, kao što su Poljska i baltičke države, uverene u pretnju koju Rusija predstavlja.
Trenutno, Rusija kontroliše oko 20% ukrajinske teritorije, uključujući ključne oblasti poput Luganska, Donjecka i Krima. Putin je nedavno izjavio da su te teritorije deo Rusije, dok Tramp vrši pritisak na Kijev da povuče svoje snage iz Donjecka u okviru predloženog mirovnog sporazuma, što ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i većina Ukrajinaca odbacuju.
Trampovi pregovarači, Džared Kušner i Stiv Vitkof, već neko vreme rade na mirovnom planu koji sadrži 20 tačaka i uključuje razgovore sa zvaničnicima iz Ukrajine, Rusije i Evrope. Dok američki zvaničnici tvrde da je postignut određeni napredak, ostaju značajne razlike u vezi sa teritorijalnim pitanjima. Kušner i Vitkof su se sastali sa ukrajinskim pregovaračima u Majamiju i planiraju razgovore sa ruskim predstavnicima.
Na nedavnom sastanku u Berlinu, postignut je širi konsenzus o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu koje bi stupile na snagu nakon potpisivanja mirovnog sporazuma. Neki od predloga uključuju raspoređivanje pretežno evropskih snaga u susednim državama i unutar Ukrajine, van fronta, kako bi se sprečili budući napadi Rusije. Ukrajinske oružane snage bi bile ograničene na 800.000 pripadnika, dok bi SAD pružale obaveštajnu i drugu podršku, uključujući američke vazdušne patrole nad Ukrajinom.
Zelenski je izrazio oprez u vezi sa bezbednosnim garancijama, postavljajući pitanje šta će one zapravo značiti za Ukrajinu. Putin, s druge strane, nije ponudio kompromisna rešenja tokom svoje godišnje konferencije „Direktna linija“, naglašavajući da njegovi zahtevi moraju biti ispunjeni s obzirom na to da su ruske snage napredovale za 6.000 km² ove godine.
Reakcija američkih zvaničnika na Putinove zahteve ostaje nejasna, ali neki članovi Trampove administracije priznali su da Putin možda neće biti spreman na manje od onoga što je osvojio. Marko Rubio, sekretar za spoljnu politiku, izjavio je da nije siguran da li Putin želi sporazum ili celu Ukrajinu, naglašavajući da su ciljevi koje je Rusija postavila na početku rata još uvek daleko od ostvarenja.
Ova situacija pokazuje složenost i ozbiljnost trenutnih pregovora i sukoba u Ukrajini, dok svet pažljivo prati razvoj događaja. U svetlu ovih izveštaja, jasno je da se tenzije između Rusije i Zapada ne smanjuju, a budućnost Ukrajine ostaje neizvesna.
