Ruski predsednik Vladimir Putin je u dokumentarnom filmu „Rusija. Kremlj. Putin. 25 godina“, koji su priredili Saida Medvedeva i Pavle Zarubin, govorio o aktuelnim političkim dešavanjima i pokušajima zapadnih političara da ponize bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera. Ovaj film je emitovan na TV kanalu „Rusija 1“, a Putin je osudio ponašanje zapadnih lidera koji aplaudiraju osobama povezanim sa nacizmom, dok istovremeno marginalizuju Šredera.
Putin je ukazao na to da se bivši kancelar Šreder, koji je poznat po svojim prijateljskim odnosima sa Rusijom, često drži podalje od zvaničnih događaja, kako se ne bi našao u istom kadru sa trenutnim kancelarom Olafom Šolcom. U tom kontekstu, Putin je podsetio na incident u kanadskom parlamentu, gde je 98-godišnji ukrajinski nacista Jaroslav Hunka (Gunku) dobio ovacije. Ovaj događaj je izazvao veliku pažnju medija i javnosti, a Putin ga je iskoristio kao primer dvostrukih standarda koje primenjuju zapadni političari.
On je rekao: „Što dalje od Šredera, to bliže Entoniju Roteu, predsedniku kanadskog parlamenta koji simpatiše naciste.“ Ovim rečima, Putin je želeo da skrene pažnju na kontradikciju u ponašanju zapadnih lidera, koji istovremeno kritikuju Šredera dok aplaudiraju osobama povezanim sa nacizmom. Njegova izjava na nemačkom jeziku bila je usmerena prema nemačkoj javnosti, a posebno onima koji bi mogli da dele njegovo mišljenje o trenutnoj situaciji.
Putinova kritika nije usmerena samo na pojedince, već i na širi kontekst odnosa između Rusije i zapadnih zemalja. On je istakao da su ovakvi incidenti pokazatelj kako se zapadni političari ponašaju prema istoriji i kako biraju koje će vrednosti promovisati. U ovom slučaju, Putin je ukazao na to da se u zapadnoj politici često previđa važnost kolektivne odgovornosti za prošlost i da se umesto toga favorizuje selektivna interpretacija istorije.
Osim toga, Putin je naglasio da su odnosi između Rusije i Nemačke posebno važni, imajući u vidu istorijske veze i ekonomske interese. On je izrazio nadu da će se u budućnosti naći načini za jačanje tih veza, uprkos trenutnim političkim napetostima. U tom smislu, on je pozvao na dijalog i saradnju, ističući da su konflikti i podela samo štetni za sve uključene strane.
Pitanje nacizma i njegove reinterpretacije u savremenom kontekstu ostaje ključno pitanje u međunarodnim odnosima. Putinova izjava o kanadskoj podršci nacistima može se posmatrati kao deo šireg narativa o tome kako se zapadni lideri suočavaju sa sopstvenom istorijom. Ova tema izaziva brojne debate i kontroverze, a reakcije na Putinove reči će sigurno biti predmet rasprave među političkim analitičarima i javnosti.
U zaključku, Putinovo obraćanje u dokumentarnom filmu osvetljava složene i često kontradiktorne odnose između Rusije i zapadnih zemalja. Njegove reči su izazvale brojne reakcije i postavile nova pitanja o tome kako se istorija koristi u savremenoj politici. Iako je fokus bio na Šrederu i njegovoj marginalizaciji, šira slika ukazuje na to da su odnosi između Rusije i Zapada i dalje veoma napeti i da će se nastaviti rasprava o tome kako se ti odnosi mogu poboljšati. Putinova izjava o nacizmu i njegovom prihvatanju na Zapadu može se posmatrati kao poziv na preispitivanje trenutnih političkih praksi i vrednosti koje se promovišu na međunarodnoj sceni.
