Navršava se 27 godina od početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a na svaku godišnjicu važno je setiti se svega onoga što je obeležilo 78 dana bombardovanja. „Nismo znali da je nevidljiv“ jedna je od rečenica koja je ostala upamćena. O ovom događaju govorio je Zoltan Dani, penzionisani pukovnik PVO, komandant jedinice koja je oborila „nevidljivi“ F-117. Njegova jedinica tokom agresije nije imala nijednog izgubljenog vojnika.
Dani naglašava da je važno razgovarati o temi NATO bombardovanja kako bi se obeležili događaji koji su oblikovali sudbinu mnogih. On ističe da su pripreme njegove jedinice za odbranu neba iznad Jugoslavije počele godinu dana ranije, jer se očekivalo da će napadi krenuti u oktobru 1998. godine. Pratili su raspoređivanje vazduhoplovnih snaga i uoči bombardovanja stekli određeni stepen borbene gotovosti.
Uoči bombardovanja, Dani i njegova jedinica su pratili situaciju i primetili da su avioni počeli da se gomilaju na okolnim aerodromima. Očekivali su napade i vežbali su sa simulatorima kako bi bili spremni za ono što ih čeka. U martu 1999. godine, njihova jedinica bila je „dobro spremljena ekipa“.
Jedan od najznačajnijih trenutaka tokom bombardovanja bio je obaranje „nevidljivog“ F-117. Dani je proučavao borbene avione i znao da je F-117 opremljen tehnologijom koja ga čini teškim za otkrivanje radarom. Ipak, postojala su rešenja koja su im omogućila da ga otkriju. U tom trenutku, njihova jedinstvena taktika i spremnost došle su do izražaja.
Dani objašnjava kako su koristili osmatračke radare da bi otkrili F-117 i kako su ga pustili u zonu uništenja, gde su uključili nišanski radar. Proces je bio automatski, a Dani je samo trebao da naredi lansiranje rakete. Sve se završilo za 18 sekundi. U momentu ispaljivanja raketa, čuo se snažan zvuk, a F-117 je oboren 27. marta 1999. godine tačno u 20 sati i 42 minuta.
Njegova jedinica sastojala se od devet ljudi, i svi su bili spremni da izvrše zadatak. Kada je F-117 ušao u zonu uništenja, Dani je izvestio operativni centar, a tišina je zavladala dok su čekali ishod. Sve se odigralo besprekorno, a kada su videli da je raketa pogodila cilj, to je bio trenutak pobede koji im je dao neverovatan elan.
Dani se seća da su svi u njegovoj jedinici radili automatski, bez razmišljanja, i sreća je bila što je tehnika bila ispravna. U trenutku kada su saznali da su oborili „nevidljivi“ avion, rekao je: „Bingo“. Ovaj trenutak je bio značajan ne samo za njihovu jedinicu, već i za čitavu vojsku.
Dani takođe ističe da je samo još jedan „stelt“ avion oboren, i to F-115, pre tri dana u ratu na Bliskom istoku. Govoreći o rečenici koja je obeležila ovaj događaj – „Nismo znali da je nevidljiv“, rekao je da to predstavlja i šalu, koja je možda drugoj strani teško pala. U teškim vremenima, naš narod ima sposobnost da se nasmeje i to je ponos za sve učesnike.
Godine 2011. Dani je upoznao Dejla Zelka, pilota F-117, što dodatno osvetljava značaj događaja iz 1999. godine. Kroz sećanja na ovaj istorijski trenutak, Dani podseća da je važno preneti iskustva i ne zaboraviti prošlost. To je ključni deo identiteta i kolektivnog pamćenja naroda.
Dani zaključuje da je značaj obaranja F-117 u tome što je pokazao da nije sve onako kako se čini i da su se suočili s izazovima sa hrabrošću i spremnošću. Njegova priča je simbol otpora i snage, koja se prenosi kroz generacije, a iskustva iz tog perioda ostaju duboko urezana u kolektivnu svest naroda.
