Iako je prolećni mraz u Banatu oštetio pojedine zasade, poljoprivrednici u Srbiji mogu očekivati dobru žetvu pšenice ove godine. Prema rečima stručnjaka, stanje useva uliva optimizam, uprkos izazovima koje donose klimatske promene. Agroanalitičar Milan Prostran ističe da je tokom obilaska Južnog Banata mogao da se uveri u dobar kvalitet useva na terenu.
Prostran naglašava da su ratari prošle jeseni pažljivo procenili koliko mogu da ulože i koje kulture da zaseju, uzimajući u obzir sve izraženije klimatske rizike. Kao rezultat, pod pšenicom je ove godine zasejano između 630.000 i 650.000 hektara, što je značajna površina. Poljoprivrednici su se odlučili za veće površine pod ozimim kulturama, koje su se pokazale sigurnijim u odnosu na prolećne setve.
On podseća da su stručnjaci godinama ukazivali da bi Srbiji, uz maksimalnu primenu savremene agrotehnike, bilo dovoljno oko 400.000 hektara pod pšenicom. Međutim, uslovi proizvodnje su se značajno promenili u poslednjih nekoliko godina. Prostran smatra da je dobro što su proizvođači povećali površine pod kulturama koje se seju u jesen, jer to donosi dodatnu sigurnost za domaću proizvodnju hrane.
Prema njegovim rečima, ozime kulture trenutno su u veoma dobrom stanju. Pšenica, ječam, raž, ovas i uljana repica su dobro podneli vegetacioni period i imaju solidne izglede za uspešan završetak proizvodnje. Prostran dodaje da pšenici u ovom trenutku praktično nisu potrebne dodatne padavine, jer ima dovoljno vlage da završi razvoj i formira zadovoljavajući prinos.
Ipak, on naglašava da ove godine ne treba očekivati rekordne rezultate. Razlog nije stanje useva, već nešto skromnija ulaganja proizvođača tokom jeseni. Da su primenjena puna tehnologija proizvodnje, prinosi bi mogli da budu sedam, osam ili čak devet tona po hektaru. Zbog ekonomskih okolnosti, mnogi poljoprivrednici su smanjili ulaganja u faktore intenziviranja proizvodnje. Bez obzira na to, očekuje nas dobra godina za pšenicu, smatra Prostran.
Pored prinosa, poljoprivrednike brine i pitanje plasmana novog roda. Srbija će u žetvu ući sa značajnim zalihama pšenice koje se već nalaze kod proizvođača i u državnim rezervama. Prostran veruje da razloga za paniku nema, jer je hleb osnovna životna namirnica i za pšenicu će se pronaći tržište. Najvažnije je da rod sazri, da se obavi žetva i da se zrno bezbedno smesti u silose, nakon čega treba pratiti tržišna kretanja.
On savetuje proizvođačima da ne žure sa prodajom odmah po završetku žetve. Pšenicu ne treba odmah nuditi tržištu, jer je potrebno vreme da tehnološki dozri u skladištima, a tržišne okolnosti mogu se promeniti u narednim nedeljama. Deo roda već je unapred prodat kroz zelenu prodaju, što je uobičajena praksa kada proizvođačima nedostaju sredstva za finansiranje nove proizvodnje.
Kada je reč o drugim kulturama, stanje na parcelama nije potpuno ujednačeno. Uljana repica izgleda veoma dobro, dok se među prolećnim usevima trenutno najbolje drži suncokret. Šećerna repa je takođe u dobrom stanju zahvaljujući padavinama koje su stigle u pravom trenutku. Sa druge strane, kukuruz za sada zaostaje.
Prostran ukazuje na zabrinutost zbog kukuruza, koji je još prilično mali i gde postoji dilema koliko ga sejati i kada obavljati setvu. Tokom obilaska Južnog Banata primetio je i manji broj parcela na kojima je pšenica polegla usled jakih vetrova, ali smatra da to za sada ne predstavlja ozbiljan problem. Najvažnije je da ne bude velikih nevremena i ekstremnih vremenskih pojava.
Ukoliko vreme posluži, postoje dobri izgledi da ovogodišnja proizvodnja pšenice bude zadovoljavajuća, zaključuje agroanalitičar Milan Prostran.
