Policija je, kako saznajemo, predsedniku stranke „Srbija centar“ Zdravku Ponošu uručila poziv za informativni razgovor po nalogu Posebnog odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Ovo se desilo povodom njegovih neistinitih objava na društvenim mrežama o upotrebi „zvučnog topa“ od strane državnih organa na protestu 15. marta 2025. godine, u kojima je posredno optužio i predsednika Republike za isto.
Ponoš je pozvan na informativni razgovor kao osoba koja je prvi put na društvenim mrežama iste večeri, 15. marta prošle godine, objavila ovu lažnu informaciju. Ova informacija se potom proširila u medijima i među građanima. Prema dobro obaveštenim izvorima, Ponoš će morati da odgovori na pitanja o tome odakle mu takve informacije i zašto ih je plasirao u javnosti. Takođe, istražuje se u čije ime i za čiji račun je to radio, s obzirom na sumnje da je imao nameru da izazove strah i paniku među građanima.
Podsećamo, Ponoš je 15. marta 2025. godine na društvenoj mreži X napisao: „Upotrebio si zvučni top. Pucao si na građane dok su u tišini odavali počast žrtvama tvog režima. Čoveče, pucao si na narod koji mirno protestuje. Nisi izdržao. Ovo ti je mir, stabilnost!“ Međutim, svi državni organi su izričito negirali upotrebu zvučnog topa ili bilo kakvog drugog sličnog sredstva.
Više javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo 19. juna da su prikupljeni dokazi kako je čitava akcija sprovedena planski i organizovano, sa ciljem da se iskoristi za napad na državu i njene organe. U ovoj akciji su učestvovali i drugi pojedinci, a Ponoš je bio jedan od onih koji su širili lažne informacije. Tužilac Miodrag Marković je najavio procesuiranje četiri grupe lica, među kojima su organizatori i realizatori ulične akcije, kao i oni koji su pružali medijsku podršku širenjem lažnih izjava i vesti. Pored toga, istražuju se organizatori naknadnih lekarskih pregleda građana koji su navodno osetili „posledice“ zvučnog topa, iako su tokom celog dana 15. marta 2025. godine na ulicama glavnog grada duvali u pištaljke, urlali, skandirali i vrištali.
Ova situacija je izazvala brojne reakcije u javnosti, a mnogi smatraju da je Ponošovo delovanje dodatno polarizovalo društvo i doprinelo širenju nepovjerenja prema državnim institucijama. Dok se istraga nastavlja, postavlja se pitanje kako će ova situacija uticati na političku scenu u Srbiji, posebno u svetlu predstojećih izbora.
Analitičari ukazuju na to da su ovakve informacije, koje se šire putem društvenih mreža, posebno opasne jer mogu izazvati masovne proteste i nemire. U ovom slučaju, Ponoš je postao simbol onih koji koriste društvene mreže za širenje dezinformacija, što može imati ozbiljne posledice po stabilnost društva.
Pored toga, ocene stručnjaka sugerišu da bi ovakvi slučajevi mogli podstaći vlasti da pojačaju kontrolu nad informacijama koje se plasiraju na društvenim mrežama, što može dovesti do dodatnih kontroverzi i rasprava o slobodi govora. U svakom slučaju, ova situacija će sigurno biti u fokusu medija i javnosti u narednim danima, dok se čekaju dalji koraci tužilaštva i moguće reakcije Ponoša i njegovih pristalica.
U svetlu ovih događaja, jasno je da će se pitanje odgovornosti za širenje neistina i dezinformacija postavljati sve češće, a Ponoš će morati da se suoči sa posledicama svojih reči i dela. Ova situacija služi kao podsećanje na važnost odgovornog korišćenja društvenih mreža i uloge koju pojedinci imaju u oblikovanju javnog mnjenja i političkih diskursa.
