Prvi poljubac, prema novoj studiji, se dogodio pre više od 20 miliona godina. Ova otkrića sugerišu da su neandertalci, koji su živeli pored ranih modernih ljudi, verovatno praktikovali poljupce, a možda su čak i razmenjivali poljupce sa njima. Ova tema nije nova u naučnim krugovima, jer su ranija istraživanja već ukazivala na bliske odnose između neandertalaca i modernih ljudi.
Naučnici su otkrili da su neandertalci i rani moderni ljudi delili zajedničke oralne mikroorganizme čak i stotinama hiljada godina nakon što su se razdvojili. Ova otkrića sugerišu da je postojala razmena pljuvačke između ovih vrsta, a poljubac bi mogao biti jedan od načina na koji je ta razmena vršena. Ove informacije su objavljene u britanskom listu „Gardijan“, koji je izvestio o značaju ovih rezultata za razumevanje ljudske evolucije i međusobnih odnosa među vrstama.
Poljubac kao oblik intimnosti nije se pojavio samo kod modernih ljudi. Istraživanja pokazuju da su različite kulture i vrste kroz istoriju razvijale različite oblike izražavanja ljubavi i bliskosti. Poljubac može biti način izražavanja ljubavi i privrženosti, ali takođe može imati i praktične svrhe, kao što su razmena informacija o zdravlju ili genetici.
U biologiji, poljubac može igrati ključnu ulogu u izboru partnera. Na primer, razmena pljuvačke tokom poljupca može prenositi informacije o imunološkom sistemu osobe, što može uticati na privlačnost partnera. Ovo je posebno važno u kontekstu reprodukcije, gde zdravlje i otpornost na bolesti igraju ključnu ulogu.
Osim toga, poljubac može imati emocionalne i psihološke prednosti. Osobe koje se često grle i ljube su obično srećnije i zadovoljnije svojim životom. Tokom poljupca, mozak oslobađa hormone kao što su oksitocin i dopamin, koji su povezani sa osećajem sreće i ljubavi. Ovi hormoni mogu smanjiti stres i anksioznost, čime se poboljšava opšte emocionalno stanje pojedinca.
U kontekstu evolucije, poljubac može imati duboke korene koji sežu u daleku prošlost. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi kada je poljubac prvi put nastao, ova nova istraživanja pružaju uvid u to kako su rani ljudi i neandertalci možda komunicirali i izražavali svoju bliskost. Ova otkrića mogu da promene način na koji razmišljamo o ljudskoj evoluciji i našem razumevanju socijalnih interakcija.
Pored toga, poljubac može imati i kulturni značaj. U različitim kulturama, poljubac se može interpretirati na različite načine. Na primer, u nekim kulturama, poljubac na obraz se koristi kao znak prijateljstva ili poštovanja, dok u drugim može biti deo romantične interakcije. Ove varijacije pokazuju koliko su ljudski običaji i tradicije složeni i koliko se mogu razlikovati od jedne do druge zajednice.
U zaključku, nova istraživanja o poljupcima i njihovoj ulozi u ljudskoj evoluciji otvaraju nova pitanja o prirodi ljubavi, intimnosti i međuljudskih odnosa. U svetlu ovih otkrića, poljubac se može smatrati ne samo romantičnim gestom, već i važnim delom naše evolucijske prošlosti, koji je oblikovao način na koji se povezuje i komunicira među ljudima. Ova saznanja nas podsećaju na to koliko su naši instinkti, emocije i socijalne interakcije međusobno povezani, čime se dodatno obogaćuje naše razumevanje ljudske prirode.
