LONDON – Arheolozi su kod Barnama u Safolku na istoku Engleske otkrili najranije dokaze namernog loženja vatre, stare oko 400.000 godina, što značajno pomera istoriju ljudske evolucije unazad. Ovaj nalaz sugeriše da su rane vrste ljudi, a ne samo Homo sapiens, razvile kontrolu nad vatrom.
Tim arheologa koji istražuje ovo područje već skoro dve decenije pronašao je ostatke više ognjišta i dva mala komada pirita. Udaranjem kremena o pirit stvara se varnica, što ukazuje na to da su drevni ljudi aktivno palili vatru, a ne oslanjali se na prirodne požare uzrokovane munjom.
Vođa istraživanja, Sajmon Parfit sa Univerzitetskog koledža u Londonu, izjavio je da je otkriće pirita izuzetno važno jer ovaj mineral ne postoji prirodno u tom pejzažu, što znači da su ga ljudi doneli kao deo alata za pravljenje vatre. Analize su pokazale da je na lokalitetu bilo više uzastopnih ognjišta, oko kojih su pravljeni kameni alati.
Stručnjaci veruju da su ovi alati i kontrola vatre najverovatnije delo ranih neandertalaca. Ova hipoteza se zasniva na vremenskom poklapanju sa poznatim nalazištem u Svonskombu, gde je pronađena lobanja rane neandertalske populacije. Profesor Kris Stringer iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu tvrdi da su ljudi koji su ložili vatru u Barnamu pre 400.000 godina verovatno bili rani neandertalci, na osnovu morfologije fosila iz istog perioda.
Ovi dokazi ukazuju na promenu u ljudskom ponašanju koja je mogla doprineti povećanju veličine mozga i kognitivnih sposobnosti. Vatra je pružala toplinu i zaštitu od predatora, kao i mogućnost kuvanja hrane, čime se proširila raznolikost ishrane. Dr Rob Dejvis, kustos projekta „Putevi ka drevnoj Britaniji“, naglašava da je sposobnost stvaranja i kontrole vatre jedna od najvažnijih prekretnica u ljudskoj istoriji, koja je značajno promenila evoluciju ljudi.
Kontrola vatre omogućila je drevnim ljudima da prežive hladne noći, kuvaju hranu, prave oruđe i štite se od predatora, kao i da razvijaju složenije oblike društvenog života i prenosa znanja. Ovo otkriće pomera prekretnicu unazad za oko 350.000 godina, što ima ogroman značaj za razumevanje ljudske evolucije.
Na sličnim lokalitetima, kao što je Vonderverk u Južnoj Africi, pronađeni su biljni pepeo i spaljene kosti koje datiraju od pre oko milion godina. Ovi dokazi sugerišu da je Homo erektus već manipulisao vatrom, ali oni ne dokazuju nužno njenu namernu proizvodnju. Verovatno je da su rane populacije dobijale podsticaj iz prirodnih požara, izazvanih munjom ili spontanom sagorevanjem, i da su pokušavali da održavaju vatru danima ili nedeljama.
Arheološki rad objavljen u časopisu „Nature“ deo je programa „Putevi ka drevnoj Britaniji“, koji je razvijen u saradnji sa Britanskim muzejom, Prirodnjačkim muzejom u Londonu, Univerzitetom kraljice Meri i Univerzitetskim koledžom u Londonu (UCL). Ova otkrića ne samo da osvetljavaju našu prošlost, već nude i nova pitanja o tome kako su se rane ljudske zajednice razvijale i prilagođavale u svom okruženju.
U svetlu ovih saznanja, možemo bolje razumeti kako su naši preci oblikovali svoj način života i kako je vatra igrala ključnu ulogu u njihovoj borbi za opstanak. Ovaj napredak u kontroli vatre može se smatrati jednim od najvažnijih koraka u evoluciji ljudske vrste, koji je omogućio razvoj složenijih društava i kulturnih obrazaca. Ovaj nalaz takođe otvara nova pitanja o vezi između upotrebe vatre i kognitivnog razvoja, što će biti tema za buduće istraživače i arheologe.
