Moravski koridor predstavlja jedan od najznačajnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji, projektovan da poveže Pojate i Preljinu dužinom od 112,4 kilometra. Ovaj auto-put povezuje Rasinski, Raški i Moravički okrug, omogućavajući direktnu vezu između Koridora 10 i auto-puta „Miloš Veliki“. Prolazeći kroz dolinu Zapadne Morave, obezbeđuje brži i sigurniji saobraćaj kroz centralnu Srbiju.
Jedan od ključnih aspekata Moravskog koridora je njegova brzina, projektovana na 130 kilometara na čas, uz širinu kolovoza od 30 metara. Ova širina omogućava viši nivo bezbednosti i protočnosti saobraćaja. Osim toga, Moravski koridor je prvi digitalni auto-put u Srbiji, opremljen savremenim sistemima za upravljanje saobraćajem i razmenu podataka u realnom vremenu.
Prva deonica, Pojate – Makrešane, puštena je u saobraćaj u aprilu 2023. godine, čime je Rasinski okrug dobio direktan izlaz ka Koridoru 10. Ovaj segment je značajno unapredio povezanost regiona sa ostatkom zemlje. U decembru 2023. godine, deonica Makrešane – Kruševac (Koševi) omogućila je Kruševcu modernu vezu sa nacionalnom auto-putskom mrežom, čime je ovaj grad, dugo zapostavljen u saobraćajnom smislu, konačno dobio potrebnu infrastrukturu.
U decembru 2024. godine, otvorena je deonica Kruševac (Koševi) – Vrnjačka Banja, koja je direktno povezala jednu od najpoznatijih banjskih destinacija u Srbiji sa auto-putem, što je dodatno podstaklo razvoj turizma i lokalne ekonomije. U oktobru 2025. godine, puštena je u rad denivelisana raskrsnica Koševi, koja povezuje Moravski koridor sa naseljima na desnoj obali Zapadne Morave, skraćujući vreme putovanja ka Kopaoniku.
Najnovija deonica, Vrnjačka Banja – Vrba, puštena je u saobraćaj krajem decembra 2025. godine, čime je Moravski koridor praktično stigao do Kraljeva. Ova deonica, duga 14 kilometara, uključuje denivelisanu raskrsnicu koja omogućava direktnu vezu sa važnim državnim putevima. Na ovom delu izgrađeno je 19 mostova i 716,7 metara obalutvrde, čime je stvorena nova infrastruktura koja ranije nije postojala.
Puštanjem nove deonice, vreme putovanja od Beograda do Vrbe skraćeno je na dva sata i 10 minuta, dok će konačno povezivanje preko Čačka omogućiti putovanje za sat i 30 minuta. Moravski koridor ne samo da poboljšava saobraćajnu povezanost, već i donosi značajne ekonomske koristi.
Posebna vrednost ovog projekta leži u tome što izgradnja auto-puta ide zajedno sa hidrotehničkim uređenjem reke Zapadne Morave. Ovo ne samo da štiti auto-put od poplava, već i značajno povećava zaštitu okolnih naselja i poljoprivrednih površina.
Prema najavama, do septembra 2026. godine očekuje se završetak celog Moravskog koridora. U maju i junu 2026. godine planira se otvaranje još 29 kilometara na potezu Čačak – Kraljevo, čime će većina preostale trase biti stavljena u funkciju. Preostaje još samo 12 kilometara od Adrana do Vrbe da bi se ovaj važan infrastrukturni projekat kompletirao.
Moravski koridor je već sada funkcionalna saobraćajna kičma centralne Srbije, a svaka otvorena deonica donosi konkretne koristi za građane. Brže putovanje, povećana bezbednost, razvoj turizma i jačanje privrede su samo neki od benefita ovog projekta. Svi sa nestrpljenjem očekuju završetak, kada će Moravski koridor postati simbol napretka i razvoja Srbije.
