Mirjana Lazović, jedina preživela iz tragične nesreće koja se dogodila 21. septembra 2024. godine, s tugom se seća tog kobnog dana kada je izgubila muža Danijela, troje dece i komšinicu. Nesreća se desila kada je vozač borbenog vozila „PASARS“, pod dejstvom alkohola, prešao u suprotnu traku i udario njihov automobil. Mirjana opisuje kako je sve izgledalo srećno dok su se spremali za put ka manastiru Studenica, ne sluteći da će to putovanje postati njen najgori dan.
U prvom delu svoje ispovesti, Mirjana se vraća u trenutke sreće koje je provodila sa svojom porodicom. „Moj život je stao tog 21. septembra kada sam izgubila celu porodicu. Sećam se koliko smo tog dana bili srećni“, priča ona, otkrivajući kako su se dogovorili da provedu vikend zajedno. U trenutku nesreće, njen muž je vozio polako i oprezno, kada je iznenada ugledala vojno vozilo koje je dolazilo ka njima velikom brzinom. „Poslednje reči mog muža bile su ‘Polako, polako’“, dodaje ona, kroz suze.
Mirjana se seća svojih mališana, Lanu (10), Luku (7) i Milu (1), i kako je svaki od njih imao svoje snove i planove za budućnost. Najstarija Lana bila je odlična učenica, Luka je bio ponosni đak prvak, dok je mala Mila bila samo beba koja je tek započinjala svoj život. „Razmišljala sam da je upišem u vrtić, ali nisam slutila da će se ikada desiti da se rastanemo zauvek“, objašnjava ona.
Danijel Lazović, njen suprug, bio je vojnik u Vojsci Srbije, posvećen porodici i njihovim potrebama. Mirjana ga opisuje kao najboljeg čoveka kog je poznavala, koji je ceo svoj život posvetio njima. „Svaki dan je borba, svaki je teži i bol ne jenjava“, priznaje ona, naglašavajući kako joj je teško da pronađe volju za životom nakon gubitka.
Nesreća koja je zadesila porodicu Lazović nije samo tragična, već postavlja i pitanja o odgovornosti i posledicama. Vozač borbenog vozila, M.V. iz Niša, bio je pod dejstvom alkohola u trenutku nesreće. Nakon suđenja, osuđen je na 12 godina zatvora, a izrečena mu je i mera zabrane upravljanja vozilima. U svojoj odbrani, negirao je da je pio tokom vožnje, iako su svedoci potvrdili da su vojnici svratili na pumpu da kupe pivo pre nesreće.
Izveštaji sa mesta nesreće i nadzornih kamera pokazali su da su vojnici zaista kupili alkohol, što ukazuje na ozbiljnost njihovog delovanja. Iako su u svom svedočenju tvrdili da pivo nisu pili tokom vožnje, činjenica da su se opustili pre nego što su se uputili na put postavlja pitanje njihove odgovornosti.
Mirjanina priča je svetla tačka u tragičnom slučaju, jer pokazuje kako jedan trenutak može promeniti život zauvek. Ona se bori sa tugom i bolom, ali i sa teškoćama svakodnevnog života bez svoje porodice. Njen život, kako kaže, stao je tog dana, a svaki novi dan donosi nove izazove i bolne podsećaje na izgubljene voljene.
U ovom tragičnom događaju, nije izgubljen samo jedan život, već su nestali snovi, budućnost i ljubav jedne porodice. Mirjanina borba da nastavi dalje i da se izbori sa svojim gubicima svedoči o snazi ljudskog duha, ali i o potrebi za odgovornošću u društvu. Ova ispovest takođe ističe važnost svesti o bezbednosti na putu i posledicama koje neodgovorno ponašanje može doneti.
