Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore pozvalo je ruskog ambasadora Aleksandra Lukašika na sastanak, usled izjava koje su dovele u pitanje nezavisnost i kredibilitet crnogorskih institucija. Ovaj korak usledio je nakon kritika ambasade na odluku crnogorske vlade da uskladi viznu politiku sa Evropskom unijom, što se smatra delom procesa evropskih integracija.
Na sastanku je istaknuto da su iznete ocene ruske ambasade van okvira uobičajene diplomatske komunikacije i da nisu u skladu sa načelima međusobnog poštovanja između diplomatskih misija i zemlje domaćina. Ministarstvo je naglasilo da su kvalifikacije koje dovode u pitanje nezavisnost i sposobnost crnogorskih institucija da donose odluke neprihvatljive i da javno komentarisanje unutrašnjih političkih pitanja nije u skladu sa ulogom diplomata.
Što se tiče odluke o viznoj politici, Ministarstvo je podvuklo da je potpuno usklađivanje sa pravilima Evropske unije značajan korak ka evropskim integracijama i da je to deo obaveza koje je Crna Gora preuzela. „Ovo je suverena odluka Vlade Crne Gore, donesena u skladu sa nacionalnim interesima i strateškim ciljem članstva u EU, a ne mera usmerena protiv ruskih građana“, navodi se u saopštenju ministarstva.
Crna Gora se u svojoj spoljnoj politici oslanja na poštovanje međunarodnog prava, uključujući principe teritorijalnog integriteta i suvereniteta država. Ambasador Lukašik je takođe podsećen na obaveze prema Bečkoj konvenciji o diplomatskim odnosima, koja nalaže da diplomatski predstavnici poštuju zakone države domaćina i ne mešaju se u njene unutrašnje poslove.
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore očekuje da će budući javni nastupi ruske ambasade biti u skladu sa standardima profesionalne diplomatske komunikacije i uz puno poštovanje suvereniteta Crne Gore. Ruska ambasada je, s druge strane, izjavila da odluka Podgorice o uvođenju viza za ruske građane od 1. novembra predstavlja dokaz „zavisnosti spoljnopolitičkog kursa Crne Gore o stranom uticaju“.
Iz ambasade su izrazili nezadovoljstvo zbog odluke, rekavši da zadržavaju pravo na adekvatan odgovor na „neprijateljske poteze“. Crnogorske vlasti su ranije najavile da će ruski državljani od 1. novembra morati da dobiju vizu za ulazak u zemlju, a zahteve će moći da podnose u diplomatsko-konzularnim predstavništvima Crne Gore i viznim centrima u Rusiji. Takođe, planira se uvođenje elektronskih viza. Pored Rusije, vize će biti potrebne i za građane Turske, Saudijske Arabije, Belorusije i Kine.
Ovaj razvoj događaja dolazi u trenutku kada su odnosi između Crne Gore i Rusije dodatno napeti, posebno nakon što je Crna Gora postala članica NATO-a 2017. godine, što je izazvalo oštre kritike iz Moskve. Rusija je tradicionalno imala značajan uticaj u Crnoj Gori, a mnogi analitičari smatraju da su potezi crnogorskih vlasti u vezi sa viznom politikom deo šire strategije da se dodatno osnaže veze sa zapadnim zemljama i institucijama.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje kako će se odnosi između Crne Gore i Rusije razvijati u budućnosti, posebno s obzirom na sveprisutne tenzije koje se javljaju u regionu. Crna Gora se nalazi na raskrsnici, te će biti ključno kako će upravljati svojim spoljnopolitičkim pravcem dok istovremeno pokušava da održi stabilne odnose sa svim relevantnim međunarodnim akterima.
