Prethodnih dana, Srbija je bila pogođena talasom protesta studenata i građana, koji su često prelazili u nasilje. Predsednik Aleksandar Vučić je upozorio na opasnost koja preti zemlji, naglašavajući da se ne radi samo o fizičkoj sigurnosti, već i o vrednostima demokratije i normalnom životu. Branislav Lečić, poznati glumac i bivši ministar kulture, smatra da trenutna situacija predstavlja ozbiljnu pretnju za društvo, jer se okupljanja na ulicama, koja su počela kao izražavanje nezadovoljstva, sve više transformišu u rušilačke akcije protiv države.
Lečić je istakao da bi produženi protesti mogli uništiti uzrok zbog kojeg su započeli, a sada se suočavamo sa „ogoljenim nasiljem“ koje dovodi do anarhije. Umesto da se izraze mirni protesti, dolazi do napada na policiju i drugih nasilnih akcija. On upozorava na to da se situacija može lako pretvoriti u sukobe koji podsećaju na građanski rat, te je važno da država reaguje i odbrani sebe kao instituciju.
Jedan od ključnih problema koji Lečić ističe je nedostatak učenja iz prošlosti. Vidi se da kada se Srbi sukobljavaju jedni s drugima, to je često u interesu nekog trećeg. Analizirajući reakcije međunarodne zajednice, posebno Brisela, Lečić ukazuje na pretnju demokratiji i na to kako se demokratija može pretvoriti u nasilje koje podseća na fašizam.
Lečić naglašava da je ključno da se problemi unutar društva rešavaju na normalan način, kroz dijalog i argumentaciju. On veruje da je važno prepoznati trenutke kada se sukobi javljaju, kako bi se sprečilo da se građani koriste kao instrumenti za ostvarenje tuđih ciljeva. Smatra da je svaki napad na institucije potencijalno opasan ne samo za one koji učestvuju u protestima, već i za sve građane.
U kontekstu trenutnih protesta, Lečić ističe da se energija i pažnja moraju usmeriti na veće probleme, poput vojnih saveza u regionu i naoružavanja Kosova. On upozorava da je propagandna mašinerija danas moćnija nego ikada, utičući na način razmišljanja ljudi i stvarajući podelu. Ljudi često postaju „korisni idioti“ u borbama koje nisu njihove, a to dovodi do spirale nasilja.
Lečić takođe kritikuje opoziciju, navodeći da je ona postala marginalizovana i da nije prepoznala trenutak kada je trebalo da stane na stranu države i odbrani zajedničke vrednosti. Njihova orijentacija prema rušenju vlasti, umesto prema izgradnji, može dovesti do gubitka poverenja među građanima.
Na kraju, Lečić naglašava da su izbori koji se traže od strane protestanata samo iluzija promene. On veruje da će izbori doneti isti rezultat, jer opozicija nije uspela da artikuliše svoje zahteve na način koji bi bio prepoznatljiv građanima. Umesto toga, ona se često fokusira na negativne aspekte vlasti, što dovodi do daljnjeg gubitka poverenja i legitimiteta.
U zaključku, Lečić poziva na smirenost i dijalog kao ključne alate za rešavanje sukoba i izbegavanje nasilja. Samo kroz razgovor i razumevanje, društvo može napredovati, dok svako nasilje predstavlja opasnost za sve građane.
