Studenti u Beogradu su večeras organizovali protest u povodu devet meseci od tragedije koja se dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Okupljanje je počelo ispred Stare železničke stanice, a šetnja je krenula u 19 sati prema stanici Prokop, gde su demonstranti stigli oko 21 sat. Tokom šetnje, došlo je do zastoja u saobraćaju na nekoliko lokacija u gradu, što je dodatno ukazalo na ozbiljnost protesta.
U više gradova Srbije, uključujući Novi Sad, Niš i Novu Pazovu, organizovane su komemorativne akcije i protesti. U Novom Sadu, program obeležavanja devet meseci od tragedije počeo je u univerzitetskom kampusu. Tog 1. novembra 2024. godine, usled pada nadstrešnice na Železničkoj stanici, život je izgubilo 16 osoba, dok je jedna mlada devojka teško povređena. Organizatori su istakli da je odgovornost za incident i dalje nejasna, te da okupljanjem žele da podsete javnost na žrtve koje ne smeju biti zaboravljene.
U okviru manifestacije „Zona slobode“, studenti su izveli performans nazvan „Jedan/One“, u znak sećanja na sve stradale. U umetničkom delu programa nastupili su pijanisti Anđela Spasić i Igor Glavašić, kao i gitaristi Ivan Ostojić i Sale Banjac. Na kraju programa, planirana je šetnja do Železničke stanice, gde će građani ostaviti cveće i zapaliti sveće kao znak poštovanja prema žrtvama.
Na stanici Prokop, okupljeni su odali poštu stradalima šesnaestominutnom tišinom držeći upaljena svetla na svojim telefonima. U Nišu je takođe održana tiha šetnja, koju su predvodili studenti koji su nosili papire sa imenima i godinama rođenja svih žrtava. Transparenti su takođe bili prisutni, a jedan od njih je nosio poruku: „9 meseci, nula odgovornih“.
U Novoj Pazovi, građani su blokirali kružni tok između Stare i Nove Pazove, zahtevajući pravdu za nastradale. U ovom gradu je takođe podignut kamp Zbora građana, koji je izrazio odlučnost da ostane na tom mestu dok ne budu pušteni na slobodu uhapšeni tokom prethodnih sukoba sa policijom.
Ove komemoracije i protesti predstavljaju snažnu poruku o potrebi za pravdom i odgovornošću, a organizatori podsećaju da se tragedije ne smeju zaboraviti. Devet meseci nakon tragedije, emocije su i dalje snažne, a zahtevi za pravdom ne jenjavaju. Građani širom Srbije nastavljaju da se okupljaju i izražavaju svoj protest, tražeći odgovore na pitanja koja se tiču sigurnosti i odgovornosti institucija.
U svetlu svih ovih događaja, važno je napomenuti da je društvena solidarnost ključna u ovakvim trenucima. Protesti i komemoracije služe kao podsetnik da zajednica ne zaboravlja svoje stradale, kao i da se mora raditi na prevenciji sličnih tragedija u budućnosti. Uloga mladih u ovim aktivnostima je posebno značajna, jer oni predstavljaju budućnost društva i imaju moć da utiču na promene.
Svi okupljeni su izrazili nadu da će njihovi zahtevi biti saslušani, a odgovorni za tragediju konačno privedeni pravdi. U vremenu kada je društvena pravda često na ispitu, ovakvi protesti postaju sve važniji, pružajući glas onima koji su izgubili svoje živote i tražeći odgovornost za njihove sudbine.
