Ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost, Tatjana Macura, izjavila je da je sistem zaštite žena od nasilja u porodici prošle godine uspešno reagovao na više od 30.000 slučajeva. U 2023. godini, taj broj je porastao na više od 32.000 hitnih mera koje su izrečene nasilnicima. Ove hitne mere uključuju prekid komunikacije između nasilnika i žrtve, kao i udaljavanje nasilnika iz doma. Ove statistike ukazuju na to da je sistem, koji se bavi pitanjima nasilja nad ženama, postigao značajan napredak u zaštiti žrtava.
Macura je istakla da je važno da žene imaju poverenje u institucije koje se bore protiv nasilja. Prema njenim rečima, više od 60% žena koje su doživele nasilje obratilo se institucijama sistema, pre svega Ministarstvu unutrašnjih poslova. Ovo poverenje u institucije može poslužiti kao motivacija ženama da prijave nasilje i potraže pomoć.
U istraživanju koje je sprovedeno, ispitivano je poverenje žena u različite državne organe, nevladine organizacije, ali i crkve. Rezultati su pokazali da žene i dalje najviše veruju institucijama sistema, što je ohrabrujuće s obzirom na to koliko su često izložene nasilju.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji je usvojen pre nekoliko godina, postavio je temelje za efikasniji odgovor sistema na nasilje nad ženama. Ovaj zakon omogućava hitnu reakciju nadležnih organa, čime se osigurava sigurnost žrtava i smanjuje mogućnost ponovnog nasilja.
Iako je postignut značajan napredak, Macura je naglasila da je potrebno nastaviti sa radom na unapređenju sistema zaštite. Ova pitanja se ne mogu rešiti preko noći, već zahtevaju kontinuiran napor svih sektora društva. Uključivanje nevladinih organizacija, kao i edukacija građana o pravima žrtava nasilja, ključni su elementi u borbi protiv ovog društvenog problema.
Osnaživanje žena na ekonomskom i političkom planu takođe je od velike važnosti. Macura je istakla da je potrebno raditi na poboljšanju položaja žena u društvu, kako na tržištu rada, tako i u političkom životu. U tom smislu, edukacija i pružanje podrške ženama u različitim oblastima mogu značajno doprineti smanjenju nasilja.
Pored institucionalne podrške, važno je da društvo kao celina prepozna problem nasilja nad ženama kao prioritet. To podrazumeva edukaciju mladih o rodnoj ravnopravnosti, promenu svesti i kulturološke norme koje često perpetuiraju nasilje. Mediji takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i mogu pomoći u podizanju svesti o ovom problemu.
U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji su organizovane različite kampanje i akcije usmerene na sprečavanje nasilja nad ženama. Ove inicijative imaju za cilj da podstaknu žene da prijave nasilje, kao i da edukuju javnost o važnosti rodne ravnopravnosti. Takođe, važno je pružiti podršku žrtvama kroz različite programe pomoći i rehabilitacije.
Na kraju, bitno je napomenuti da je borba protiv nasilja nad ženama zajednički zadatak svih nas. Samo kroz zajedničke napore možemo stvoriti društvo u kojem će žene biti zaštićene, poštovane i ravnopravne. Ova borba nije samo pitanje pravde, već i pitanje ljudskih prava. U tom cilju, važno je nastaviti sa radom na unapređenju zakonskih okvira, kao i na jačanju institucija koje se bave ovim pitanjima.
