Glumac Mirko Kraljev preminuo je danas u svom domu u Splitu u 87. godini života. Njegova smrt ostavila je dubok trag u hrvatskoj kulturi i umetnosti, s obzirom na to da je imao uspešnu karijeru kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Rođen je 6. maja 1939. godine, na dan kada je 1893. otvoreno Splitsko pozorište, što dodatno naglašava njegovu povezanost sa ovim gradom i pozorišnom scenom.
Kraljev je nastupao na scenama svih hrvatskih nacionalnih pozorišta, uključujući i zagrebačka pozorišta kao što su Gavella, Komedija i Teatr &TD. Njegov prvi profesionalni angažman zabeležen je 1964. godine u sarajevskom Narodnom pozorištu. Tokom svoje karijere, snimio je 16 filmova i više od 40 televizijskih serija. Njegova najpoznatija uloga je bez sumnje u kultnoj jugoslovenskoj seriji „Kuda idu divlje svinje“, koja je snimljena 1971. godine. U seriji je igrao jednu od ključnih uloga, a radnja se odvijala na periferiji Zagreba između dve švercerske grupe.
Osim dramskih uloga, Kraljev je bio i protagonist Tijardovićevih opereta „Mala Floramye“ i „Spli’ski akvarel“. Njegov talenat nije prošao neprimećen, pa je 1994. godine dobio Marul nagradu na Marulićevim danima za ulogu Klanfara u Krležinoj „Ledi“. Takođe, osvojio je nagradu „Judita“ na Splitskom ljetu 1998. godine za ulogu Agamemnona u Sofoklovom „Ajantu“.
U periodu Domovinskog rata, Kraljev je bio aktivan kao dobrovoljac od 1991. godine, a sledeće godine je ranjen na Južnom frontu. Njegova posvećenost kulturi i umetnosti nastavila se i nakon rata, kada je postao savetnik za kulturu u ambasadama Republike Hrvatske u Sarajevu (1999-2000) i Skoplju (2004-2008). Tokom ovog perioda, organizovao je mnoge velike projekte, umetničke izložbe, pozorišne posete, sedmicu hrvatskog filma i književne susrete.
Kraljev je bio zaslužan za postavljanje biste velikog hrvatskog dirigenta Lovre pl. Matačića, osnivača Opere u Skoplju, u zgradi Makedonske opere i baleta. Njegova umetnička ostavština obuhvata brojne predstave u Hrvatskom narodnom pozorištu u Splitu, uključujući „Jacques Fatalist i njegov gospodar“, „Roman o najamniku“, „Ribarske sporove“, „Hamleta“, „Američku jahtu u splitskoj luci“, „Operu za tri groša“ i mnoge druge.
Splitsko pozorište je izrazilo svoje saučešće porodici, naglašavajući Kraljevovo snažno scensko prisustvo i značaj koji je imao u brojnim predstavama. Njegova smrt predstavlja veliki gubitak za hrvatsku kulturnu scenu, a sećanje na njega će ostati živo kroz njegov rad i doprinos umetnosti.
Kraljev je bio više od običnog glumca; bio je simbol umetničkog integriteta i posvećenosti. Njegova strast prema pozorištu i filmu inspirisala je generacije mladih umetnika, a njegov doprinos hrvatskoj kulturi će se pamtiti i u budućnosti. U svetu pozorišta, gde su talenti često prolazni, Mirko Kraljev ostaje ime koje će se pominjati s poštovanjem i divljenjem.
U njegovu čast, mnogi će se setiti njegovih nezaboravnih uloga i trenutaka koje je proveo na sceni. Njegova umetnička ostavština nije samo u nagradama i priznanjima, već i u dubokom uticaju koji je imao na publiku i kolege. U vremenu kada se suočavamo s izazovima i promenama, Kraljevovo delo nas podseća na važnost umetnosti i njene moći da oblikuje društvo.
