PODRUČJE Sredozemnog mora iz godine u godinu postaje sve toplije, a u junu je prosečna temperatura na površini mora iznosila 24,3 stepena. To je najviša prosečna mesečna temperatura u poslednjih deset godina, sa čak 1 stepenom Celzijusa iznad proseka za taj period godine, prenosi agencija ANSA.
Ovaj trend rasta temperature izaziva zabrinutost među naučnicima i ekološkim organizacijama, koji upozoravaju na potencijalne posledice po morski ekosistem. U Tirenskom moru, prosečna temperatura na površini dostigla je alarmantnih 25,1 stepen Celzijusa u junu 2025. godine, što može imati ozbiljne posledice po biljne i životinjske vrste koje zavise od stabilnog morskog ekosistema.
U Jadranskom moru izmerena je temperatura vode od 24,1 stepen Celzijusa, dok su u istočnom delu Jadrana, duž priobalnog pojasa od Crne Gore do Albanije, temperature površine vode bile znatno niže. Ova razlika u temperaturi može izazvati promene u migracijskim obrascima morskih vrsta, kao i u dostupnosti hranljivih materija.
Organizacija Legambiente podigla je uzbunu zbog rastućih temperatura i organizovala je akciju duž obale Jadranskog mora. U ranim jutarnjim satima, aktivisti su plovili sa transparentom na kojem je pisalo „Nije vruće. Ovo je klimatska kriza“, kako bi skrenuli pažnju na urgentnost situacije.
Zabrinutost zbog klimatskih promena i njihovog uticaja na more i obale mora nije nova, ali su nedavni podaci o temperaturama dodatno pojačali pritisak na vlade i međunarodne organizacije da preduzmu hitne mere. Ekosistemi u Sredozemlju su već pod velikim stresom zbog zagađenja, prekomernog ribolova i gubitka staništa, a rast temperature može dodatno pogoršati situaciju.
Povećane temperature vode mogu dovesti do smanjenja nivoa kiseonika u moru, što može imati katastrofalne posledice po morski život. Mnoge vrste riba su osetljive na promene temperature i mogu se povući u hladnije vode, što može izazvati ekonomske posledice za ribare i zajednice koje zavise od ribarstva.
Naučnici takođe upozoravaju na mogućnost povećanja učestalosti i jačine morskih oluja, što može dovesti do erozije obale i oštećenja infrastrukture. U tom smislu, obale Sredozemnog mora postaju sve ranjivije na klimatske promene, a potrebna su hitna rešenja za zaštitu ovih područja.
U svetlu ovih informacija, važno je da zajednice, vlade i međunarodne organizacije rade zajedno na smanjenju emisija stakleničkih gasova i zaštiti morskih ekosistema. To uključuje implementaciju održivih praksi ribolova, zaštitu staništa i obala, kao i edukaciju javnosti o važnosti očuvanja morskog okruženja.
S obzirom na to da se klimatske promene nastavljaju, očuvanje Sredozemnog mora i njegovih resursa postaje sve hitnije. Potrebno je da se preduzmu konkretne akcije kako bi se osiguralo da buduće generacije mogu uživati u zdravim i održivim morskim ekosistemima.
U zaključku, rastuće temperature u Sredozemlju predstavljaju ozbiljnu pretnju za morski život i obale, a zajednički napori su neophodni kako bi se odgovorilo na ovu krizu. Organizacije poput Legambiente imaju ključnu ulogu u podizanju svesti i motivisanju društva da se angažuje na očuvanju našeg prirodnog bogatstva. Samo kroz zajedničke napore možemo osigurati zdraviju i održiviju budućnost za sve nas.
