Prorektori Beogradskog univerziteta, Zorica Vujić i Dejan Filipović, pozvani su da se jave u policiju povodom krivične prijave koju je podnela organizacija „Savet za monitoring, ljudska prava i borbu protiv korupcije Transparentnost“. Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti i stvorila dodatne tenzije unutar akademske zajednice.
Saslušanje prorektorke Vujić počelo je u 10 sati, a ona je nakon toga izjavila da vidi prijavu kao pritisak na univerzitet. „Vrlo je korektna atmosfera bila tokom davanja izjave, ona je potrajala. Ja ne vidim, naravno, svoju krivicu, apsolutno u delima koja se navode u toj krivičnoj prijavi. Utisak mi je da su nam pripisana dela za koja nemamo nadležnost, tako da ceo ovaj postupak možda shvatam i kao još jedan dodatni pritisak na univerzitet,“ rekla je prorektorka.
Ispred Ministarstva unutrašnjih poslova okupili su se profesori i dekani Beogradskog univerziteta kako bi pružili podršku svojim kolegama. Mnogi od njih smatraju da su Vujić i Filipović neosnovano pozvani na saslušanje. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, istakao je da su ovakvi pritisci postali učestali i da su prethodni slučajevi, uključujući poziv rektora na saslušanje, samo deo šireg problema.
„Ti pritisci se nastavljaju. Očigledno neke no-name nevladine organizacije podnose krivične prijave i policija verovatno je obavezna da postupi po toj krivičnoj prijavi. Ali ja ne očekujem da za tu krivičnu prijavu postoji bilo kakva osnovanost, slično kao što je bilo u slučaju rektora, tako da mislim da će ta krivična prijava biti odbačena,“ rekao je Roglić.
Nakon saslušanja, prorektorka Vujić je naglasila da je došla na saslušanje pre devet sati, dok se očekuje da će prorektor Filipović biti saslušan sutra. Ova prijava, koja se odnosi na nesavesno obavljanje posla i zloupotrebu službenog položaja, obuhvata i rektora Beogradskog univerziteta, Vladana Đokića. Iako je prijava podneta, još se ne zna kada će Đokić biti saslušan.
Ovo nije prva prijava protiv rektora Đokića. Pre nekoliko meseci, organizacija studenata 2.0, koja se predstavlja kao grupa studenata koja želi da uči, takođe je podnela prijavu protiv njega. Ove situacije sugerišu na sve veći pritisak na akademsku zajednicu i postavljaju pitanje slobode i nezavisnosti univerziteta u Srbiji.
S obzirom na kontekst u kojem se sve ovo događa, važno je napomenuti da se mnogi profesori i dekani osećaju zabrinuto zbog mogućih reperkusija koje ovakvi pritisci mogu imati na kvalitet obrazovanja i slobodu istraživanja. U akademskom svetu, sloboda mišljenja i istraživanja je od suštinskog značaja za razvoj ideja i inovacija, a ovakvi pritisci mogu dovesti do autocenzure i smanjenja kreativnosti među studentima i profesorima.
Na kraju, situacija sa prorektorima Vujić i Filipović je još jedan pokazatelj trenutnog stanja u srpskoj akademskoj zajednici. Mnogi se nadaju da će se ovi pritisci smanjiti i da će univerziteti moći da funkcionišu u okruženju koje podržava slobodu mišljenja, istraživanja i akademske razmene. Zbog toga je važno da se javnost angažuje i prati razvoj situacije, kako bi se obezbedilo da akademska zajednica može da nastavi sa svojim radom bez straha od pritiska i represije.
